Kanal Dunav–Tisa– Dunav i sekundarni irigacioni i transportni kanali su veoma zagađeni usled ispuštanja neprečišćenih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenažnih voda iz poljoprivrede; podzemne vode iz rečnih aluviona su posebno ugrožene, zbog nadeksploatacije i neadekvatne zaštite izvorišta sve veći problem postaje kvalitet podzemnih voda tako da se sve više dovodi u pitanje mogućnost korišćenja niza izvorišta, gazdovanje ovim vodama sistemski nije uređeno, piše u Nacrtu Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine od 2021. do 2035. godine, prenosi Vojvođanski istraživačko-analitički centar.
Dokument bi uskoro trebalo da bude usvojen, u njemu je detaljno opisana situacija u svim oblastima, a kada je u pitanju vodoprivreda, stanje podzemnih voda je apostrofirano kao problematično jer preko 90 odsto građana upravo iz njih dobija svoju pijaću vodu.
To, po tumačenju sagovornika VOICE-a, ne znači da su građani u opasnosti da u skorijem roku ostanu bez pijaće vode, iako finansijski isplativih alternativa zapravo i nema. Naši sagovornici, naime, upozoravaju da je za poboljšanje situacije u ovoj oblasti neophodan angažman celokupnog sistema pošto pitanje vode za piće prevazilazi mogućnosti jednog vodoprivrednog preduzeća, lokalne samouprave ili regionalne vlade.
Inače, čak dva Regionalna sistema za vodosnabdevanje Vojvodine zavise od podzemnih voda – Novosadski regionalni sistem u koji spadaju Novi Sad, Beočin, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Temerin, Žabalj, Zrenjanin i Regionalni sistem gornje Tise iz kojeg se snabdevaju Subotica, Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Kikinda, Ada, Nova Crnja.
Podzemne vode u Vojvodini su primarni izvor snabdevanja stanovništva vodom za piće putem centralizovanih vodovodnih sistema. Preko 85 procenata ukupne količine podzemnih voda na ovom području se obezbeđuje zahvatanjem iz drugog i trećeg vodonosnog sloja (70 – 250 m), a ostalih 15 odsto se obezbeđuje zahvatanjem iz individualnih bunara (iz plitkih izdani oko 10 m dubine) za snabdevanje nekih seoskih naselja, zvanični su podaci iz RPPAPV na osnovu kojih su projektovani i potezi koje je neophodn preduzeti i ciljevi do kojih bi trebalo stići u navedenom periodu.
Podaci prikupljeni iz jedinica lokalnih samouprava i vodoprivrednih preduzeća ukazuju da se danas u APV zahvata oko 6,8 m3/s vode, od čega se oko 5,5 m3/s troši u javnim vodovodima, a ostalo je industrija koja zahvata posebno vodu za svoje tehnološke potrebe.
Nedovoljno izvorište
Naučni saradnik Geografskog instituta "Jovan Cvijić" SANU dr Dejana Jakovljević precizira da podzemne vode u Vojvodini uglavnom karakteriše plitka izdan, odnosno da se one nalaze blizu površine, pošto se ispod njih nalazi vodonepropusna podloga koja sprečava prodiranje vode dublje u unutrašnjost. Zbog toga su, dodaje, veoma podložne zagađenju.
"Ovakva situacija je naročito karakteristična za srednji i severni Banat i zapadnu Bačku, pa je za koišćenje ovih voda potreban vrlo složen sistem prerade. Veliki problem predstavljaju povećane koncentracije arsena, koji je često iznad propisane norme, a većina vodovoda ne poseduje tehnologije koje omogućavaju njegovo uklanjanje ili smanjenje koncentracije", napominje Jakovljević.
Ona ističe da bolji kvalitet imaju vode arteške i subarteške izdani, koje se nalaze na većoj dubini i koje su zaštićenije od zagađenja, ali se sporo obnavljaju, a kako se uglavnom koriste za vodosnabdevanje većih naselja njihove rezerve se smanjuju.
To potvrđuju i nadležni u APV, navodeći da su podzemne vode koje služe za vodosnabdevanje opterećene visokim sadržajem huminskih supstanci, amonijaka, gvožđa, mangana, natrijuma i veoma toksičnog arsena.
"Opšta ocena je da ni podzemnih voda nema dovoljno, i da su dosta sužene mogućnosti za njihovo korišćenje. Zbog nadeksploatacije podzemnih izdani i neadekvatne zaštite izvorišta sve veći problem postaje kvalitet podzemnih voda, tako da se sve više dovodi u pitanje mogućnost korišćenja niza izvorišta bez upotrebe postrojenja za prečišćavanja, i to sa dosta zahtevnim tehnologijama. Zato kvalitetne i iskoristive podzemne vode postaju dragocenost, koja će se čuvati samo za stanovništvo i one tehnološke procese koji zahtevaju vodu najvišeg kvaliteta", ističe se u RPPAPV.
Dodaje se i da se APV suočava sa naglim narastanjem problema sa vodom koji nastaju prevashodno zbog velikog zastoja u tekućem i investicionom održavanju, ali i u izgradnji (naročito komunalnih) vodoprivrednih sistema.
Jakovljević ističe da jedan od problema u eksploataciji podzemnih voda predstavlja i njihov neadekvatan monitoring.
"Ispitivanje kvaliteta podzemnih voda obavljeno je na 22 stanice u toku 2020. godine, na osnovu samo jednog uzorkovanja na svakoj stanici", dodaje ona.
Sa druge strane, nastavlja Jakovljević, monitoring, odnosno praćenje nivoa podzemnih voda je kontinuirano i obavlja se šest puta u toku meseca, a na nekim stanicama i svakodnevno.
"Međutim, broj stanica na kojima se vrši monitoring smanjen je u periodu 2010–2020. godine sa 144 na 85“, upozorava Jakovljević.
Ceo tekst pročitajte na sajtu
VOICE-a.
Komentari 8
Trpimir
R
Razmislite malo, da li ćete i kome ćete dati da eksploatiše litijum i pod kojim uslovima, kako nas taj litijum sutra ne bi koštao mnogo, mnogo više nego neka prividna korist.
Bez vode se ne može živeti, a bez para od litijuma može.
9
oko 400l/s i gura u gradsku naprdnu kanalizaciju .
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar