Nivo humusa u zemljištu već je oko dva odsto, što je na granici optimalnog, pišu Novosti. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama, bilo više od pet procenata.
"
Država mora da shvati razmere ovog problema i da reaguje. Vojvodni preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju", kaže za
Novosti Jovica Vasin, stručnjak iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Prema rečima agroanalitičara Branislava Gulana, oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljšita - černozemom i ritskom crnicom. Više od pet odsto humusa ima samo na jednom procentu površina u Vojvodini.
Problem je i to što rapidno opada stočni fond - u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva, a u Srbiji ima 4,1 milion hektara obradivih polja, ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.
"Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne. S druge strane, dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, voda sada stiže samo na 1,5 procenata oranica. Istovremeno, u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina", upozorio je Gulan.
Ipak, kako je za beogradski list rekao Gulan, ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, a nema stajskog đubriva, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja. Naravno, po prinosima.
"Zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi, takođe, da pomogne u oporavku njiva. Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 29, a u svetu je to najmanje 60 odsto", govori Gulan.
.jpg "Muškarac u Zrenjaninu poginuo dok je sekao krošnju drveta, sumnja na strujni udar")
.jpg "U nedelju se menja režim saobraćaja u Bačkoj Topoli zbog trke")
.jpg "Podignuta optužnica za ubistvo muškarca u Bačkom Gradištu")
.jpg "Šestorka švercovala migrante na ruti od Novog Sada, Sombora, Inđije i Stare Pazove: U toku pretresi")
Komentari 23
ratar
Htedoh taman da pomenem regenerativnu poljoprivredu kao resenje, ali videh da si me pretekao :) Elem, da ima "sluha" za ovakve probleme u drzavnom vrhu sve sto bi trebalo da se uradi jeste da se sa vrha drzave ugleda na zemlje koje uvode regenerativnu poljoprivredu. Zato sto su te zemlje shvatile da trenutni model koji se praktikuje tj konvencionalna poljoprivreda ne samo da unistava zemljiste, nego i zdravlje ljudi. Ameri npr., su daleko pre nas krenuli sa konvencionalnim nacinom poljoprivrede koji se kod nas praktikuje trenutno, posto mi samo kopiramo zapad, pa su sada dosli do momenta da imaju jos 50-ak godina i posle toga ce im ostati pustinje od obradivog zemljista. Ono sto bi mi trebali da uradimo ako volimo svoju zemlju i zelimo zdravlje nasoj deci jeste da ucimo iz tudjih gresaka (npr njihovih) i vratimo se prirodnijem nacinu gajenja hrane. Akcija sa vrha drzave u pravcu regenerativne poljoprivrede bi i edukovala poljoprivrednike u tom pravcu, kao i npr dalekoseznim posledicama koje imaju razni pesticidi, otrovi i sl. koji se koriste u konvencionlanoj poljoprivredi, na zdravlje nas i nase dece. Ja gajim po principu regenerativne poljoprivrede i veoma cesto me ostali proidzvodjaci gledaju kao cudaka zbog tih metoda. Zato kazem da je akcija sa vrha drzave jedino resenje ako se zaista zeli dobro nama i nasoj deci, a u ostalom i celoj planeti. Mozda ipak svim ovim opisujem neku utopijsku Srbiju, a ne ovu danas u kojoj zivimo.
Milorad
Razlog je
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar