Na neophodnost donošenja ovog Zakona od 2013. ukazuje i Evropska komisija. Za to vreme Vojvodina je izgubila oko 300 milijardi dinara, sa kojim je moglo biti izgrađeno čak 20 regionalnih vodovoda, ali i popravljeni stari i izgrađeni novi magistralni putevi u Vojvodini, piše
N1.
I dok u vojvođanskom Pokretu slobodnih građana (PSG) za nedonošenje Zakona o finansiranju pokrajine prozivaju aktuelnu vlast, Demokratska stranka (DS) i vojvođanske stranke u Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV) postavljaju pitanje "šta je PSG za šest godina, koliko postoji uradio za Vojvodinu i njene građane".
"Zakon o finansiranju je tačka na kojoj se pokazuje pravo lice političkih stranaka u Srbiji i političkih stranaka u Vojvodini. Zakon nije donesen jer nije postojala politička volja za to, ali ni jedinstvo u Vojvodini. Odgovorno je i tadašnje rukovodstvo DS i sadašnje Srpske napredne stranke (SNS). Beogradu ne odgovara da se odriče dela svojih prihoda, a ovdašnje stranke koje su se bavile položajem Vojvodine u okviru Srbije, mnogo je više interesovalo da osvoje svoj deo vlasti, nego da rizikuju svoje lukrativne pozicije", kaže za portal N1 predsednica PSG Ana Oreg.
Ona dodaje da su "u toj neiskrenoj i kalkulantskoj borbi ideja autonomije Vojvodine i Zakon o finansiranju pokrajine iznevereni i skrajnuti", a da su građani koji su podržavali ovu ideju prepušteni sami sebi.
Kostreš: Ustav pisan tako da zakon nikada ne bude donesen
"Danas je na političkoj sceni Srbije opšteprihvaćen konsenzus da Vojvodina ne treba da ima političku autonomiju. Osnovni problem vezan za Zakon o finansiranju AP Vojvodine leži u tome što je Ustav, koji bi trebalo da bude osnov za finansiranje autonomije Vojvodine, pisan tako da ovaj zakon nikada ne bude donesen", kaže za portal N1 Bojan Kostreš, predsednik LSV.
On podseća da su Ustav Srbije pisali Demokratska stranka Srbije, DS i SNS i "da su one zaista želele da stvore kvalitetan finansijski okvir za Vojvodinu, oni bi Ustavom propisali nadležnosti i sistem finansiranja Vojvodine, a ne bi ovo pitanje prepustili zakonskom regulisanju".
Međutim, i za ovih Ustavom predviđenih 7 odsto, Vojvodina i njeni građani su, tvrde sagovornici portala N1, uskraćeni.
"Mi nikada nismo dobili odgovor na pitanje kako je uopšte određeno da vojvođanski budžet iznosi 7 odsto budžeta Srbije, kada je poznato da Vojvodina čini trećinu teritorije države, ima trećinu stanovništva zemlje, a učešće u bruto domaćem proizvodu Srbije je nekih godina išlo i do 50 odsto", kaže za naš portal Kostreš, dodajući da je LSV još 2016. godine predala Ustavnom sudu ustavnu žalbu, ali da "adekvatnog odgovora nema".
Za razliku od LSV, vojvođanskih 7 odsto tadašnji premijer pokrajinske vlade Bojan Pajtić (DS) predstavio je kao "veliki uspeh".
Vojvodina je 2009. dobila Statut koji je bliže precizirao nadležnosti i pokrajinske organe, kao i Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. O spornom Zakonu o finansiranju Vojvodine po prvi put se ozbiljnije govorilo tek 2011, kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, a premijer Mirko Cvetković. Iste godine Cvetković i Pajtić, premijeri Vlada Srbije i Vojvodine "dogovorili" su se oko amandmana na Predlog zakona o javnoj svojini. Tada je došlo i do raskola na relaciji DS-LSV.
Ipak, nesuglasice su koliko toliko prevaziđene. Pajtić je 2013. vojvođansko pitanje internacionalizovao u Briselu, da bi ubrzo DS – LSV – SVM postigli dogovor o Platformi o polaznim osnovama za izradu zakona o finasiranju u kojoj je pisalo da će u procesu izrade zakona insistirati na tome da im bude poverena nadležnost ubiranja poreza i drugih javnih dažbina, a te poslove bi na teritoriji AP Vojvodine obavljala njena poreska administracija. Isto tako, insistirali su na tome da budući zakon, koji bi trebalo da ima karakter posebnog, predvidi odgovarajuće učešće i u posrednim porezima (porez na dodatu vrednost i akcize).
Radne grupe, na nivou pokrajine i republike koje su trebale da pripreme Zakon o finansiranju su se retko sastajale, a od 2016, od kada je i pokrajinsku Vladu preuzela koalicija sa SNS-om na čelu o ovom Zakonu se više nije ni raspravljalo do 2019. dok se predlog zakona nije našao u Skupštini Srbije koja ga je odbila.
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 15
Timko
>:(
A sta ste vi uradili za 16 godina na pokrajinskoj vlasti po tom pitanju?
V
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar