Kod čoveka raste kao tumor i može da bude fatalna, ako se ne otkrije na vreme, a kako navode stručnjaci, preti i besnilo koje je sve bliže granicama Srbije.
Kako navode Novosti, kao i prvi otkriveni slučaj i ovaj drugi je pronađen kod žene u Sremu. To, kako pišu Novosti, nije jedina opasnost koja preti od namnoženih lisica, jer preti i besnilo koje je sve bliže granicama naše zemlje.
Da je registrovan novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, koji se prenosi preko zemljišta kontaminiranog lisičijim parazitom, kao i da postoji realna opasnost od besnila potvrdio je i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević.
Dr Lalošević je radio patološku analizu zaražene jetre šesdesetsedmogodišnje pacijentkinje iz Sremske Mitrovice, kod koje je prvi put u našoj zemlji, početkom ove godine, otkrivena ova bolest.
U međuvremenu je ispitivan i drugi slučaj sumnje na istu bolest za koji je stigla potvrda. Karakteristično je da se lisičija pantljičara širi kao kancer, metastazira i čovek može da je prenese na kućne ljubimce. Osim lisice, ovaj parazit prenose i šakali.
Profesor Lalošević kaže da posle ove dva potvrđena slučaja nije bilo novih slučajeva sumnje na zarazu, ali da sada preti nova - besnilo.
Jedna od posledica ratnih dejstava u Ukrajini jeste i širenje određenih bolesti zbog nepostojanja veterinarske kontrole, a među njima je i besnilo. Ovaj smrtonosni virus već je registrovan u Mađarskoj i Rumuniji i to ne samo kod divljih, već i kod domaćih životinja, a vrlo brzo bi mogao da stigne od severoistočnih suseda i na granice sa našom zemljom, pišu Novosti.
Kako se vidi na mapi sa lokacijama besnih životinja, koje svakodnevno ažurira "Pasterov zavod" u Novom Sadu, u Mađarskoj je registrovana jedna besna lisica, dok je u Rumuniji na tri lokacije zaraženo sedam lisica, 13 krava i dva psa.
Prema rečima dr Laloševića besne životinje se brzo kreću, ujedajući sve pred sobom, za čas mogu da pređu 100 kilometara i ukoliko bi besnilo ušlo u Srbiju posebna opsnost preti zaražavanju domaćih životinja. Kod nas je naročito rizičan broj namnoženih lisica, a u poslednje dve godine one nisu vakcinisane.
Poslednji slučaj besne lisice u Srbiji zabeležen je 2018. godine, a besnog psa 2011. Zavod za antirabičnu zaštitu "Pasterov zavod" kao nacionalna referentna laboratorija za besnilo, redovno prati stanje u zemljama u okruženju, rekla je direktorka Zavoda dr Dragana Gazibara.
"Besnila godinama ima kod životinja u mađarskoj i Rumuniji. U toku 2022. i ove godine registrovani su slučajevi u tim zemljama na severoistoku, na granici sa Ukrajinom, što je još daleko od nas. Epizootološka situacija po pitanju besnila u Srbiji je povoljna, zahvaljujući dobrom i savesnom radu veterinarske i zdravstvene službe", rekla je Gazibara,
Dodala je da kod ljudi ova bolest nije zabeležena 40 godina, dok je poslednji slučaj kod životinja zabeležen u okolini Krupnja 2018. godine, a među domaćim životinjama kod jedne mačke u blizini Požarevca 2012. godine.
Prema rečima direktorke "Pasterov zavod" poseduje dovoljan broj vakcina i seruma za zaštitu građana od ove bolesti.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Vozili pijani, drogirani i bez dozvole: Prijava protiv osmorice vozača u Sremskoj Mitrovici")
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar