Muke zbog manjka radne snage u Srbiji: Nepalci koji su brali kornišone u Gospođincima - pobegli

Na naša polja i ove poljoprivredne sezone moraćemo da uvozimo radnike iz dalekih zemalja Azije, pa i Afriike, jer naših nema dovoljno.
Muke zbog manjka radne snage u Srbiji: Nepalci koji su brali kornišone u Gospođincima - pobegli
Foto: Pixabay
Međutim, kako piše Danas, na tom putu pronalaska radne snage na ovakav način ima dodatnih problema. Na primer, Nepalci o kojima su prošlo leto mediji izveštavali kako beru kornišone u Gospođincima - su pobegli.
Direktor firme Agroprodukt Dejan Rončević, koji je prošle sezone zapošljavanjem berača iz ove daleke zemlje došao do nasušno potrebne radne snage, kaže za Danas da su mu radnici iz Nepala jednostavno jednog dana nestali. Svih tridesetoro, koliko ih je zaposlio.
"Kad je trebalo da ih vratim kući, odnosno kada sam im rekao da za sedam dana idu za Nepal, jer smo posao za ovu sezonu završili, oni su pobegli. Ne znam gde su otišli, pretpostavljam da su pokušali da pređu granicu ka Evropskoj uniji, jer očigledno nisu želeli da se vrate nazad kući. Njihovi pasoši su kod policije i ne znam dokle je ta istraga stigla", rekao je Rončević.
 
Ovi berači su došli tokom juna kada je krenula sezona, a nestali su novembru. Kako smatra, da je imao mogućnost da ih zaposli tokom čitave godine, verovatno bi ostali u Srbiji, bilo im je dobro, uslovi posla i života su im odgovarali. S druge strane, i on je bio zadovoljan kako su radili.
 
Dnevnica im je bila 30 evra. Na sreću po sezonu, kornišoni su pobrani i posao od šest meseci je bio gotov. Do radne snage iz dalekih zemalja ova firma pokušaće da dođe i ove sezone kada krene berba, ovaj put radnici treba da stignu iz Afrike.
 
"Probaću opet da uvezem radnike, ovaj put se spominje da će doći iz Egipta. Pored 30 Nepalaca, prošle sezone smo imali i 200 naših zaposlenih. Ali, radnika nema. Meni zapravo pored naših nedostaje još 200 radnika, ali ne mogu toliko da ih dovedem jer nemam gde da ih smestim. Pre devet godina krenuo sam u ovaj posao i tada je bilo ljudi. Sada je situacija takva da bih mogao da posadim 150 hektara kornišona, jer možemo prodati i deset puta više nego što proizvedemo, ali zbog manjka radnika posađeno je samo 50 hektara", nastavlja ovaj direktor.
 
Na samom severu Bačke, u atarima Riđice, Stanišića i Rastine, jabuke su brali radnici iz Uzbekistana. Milena koja je radila sa njima otkriva da oni baš i nisu bili dobro informisani gde to idu.
 
"Kako su oni nama govorili, njima je bilo obećano da idu da rade u zapadne zemlje Evrope, a smestili su ih ovde u Srbiju, u Riđicu. Ne znam ko im je to obećao, neka naša ili njihova agencija. Radili su dobro, ali nisu bili zadovoljni koliko zarađuju, stalno su govorili da toliko mogu dobiti i u Uzbekistanu. Neki su radili i po dve smene, od ujutro od sedam do uveče, kako bi više uštedeli", kaže za Danas ova radnica.
 
Menadžer za odnose s javnošću kompanije Infostud Miloš Turinski kaže da deficit sezonaca, između ostalog postoji i u poljoprivredi, te da će se te pozicije popunjavati uvozom radnika, ali nema još zvanično informacije iz kojih zemalja.
 
"Za sezonce za sve poslove, iz inostranstva imamo najavu da će ih ove godine verovatno biti dosta iz Kine, pošto nije bilo moguće popuniti potražnju sa našim radnicima. Za ostala zanimanja poznato je da su za građevinu najviše uvoženi radnici iz Indije, Kine i Turske. Iz Uzbekistana za poslove dostave, iz Nepala za poslove higijeničara, a vozači su dolazili iz Šri Lanke", rekao je Turinski.
Dragan Kleut, poljoprivrenik iz Stajićeva, veli da svake godine sve teže dolazi do sezonskih radnika. Oni svoje gazdinstvo održavaju porodično, veštine rada se tu dodaje prenose sa kolena na koleno.
 
"Da biste obrađivali i radili zemlju, morate imati neko iskustvo. Neki manualni poslovi branja ili kopanja, nešto u voćarstvu i stočarstvu mogu da rade ljudi koji nemaju baš iskustva, za drugo vam je potreban čovek koji je za to stručan, a njih je sve manje. Snalazimo se, idemo po drugim selima, putujemo, tražimo. Rastu i cene rada. Angažujem radnike kada baliram i po bali je prošle godine bilo 20 dinara, sada je već 30", izjavio je Kleut.
 
Smatra da ljudi iz dalekih zemalja ipak neće biti ustaljeni sezonci na našim njivama. Većinom su to ljudi koji beže iz nekih nenormalnih uslova u svojim zemljama pa se malo i ovde zadrže. Ipak mi imamo nizak životni standard. Naše dnevnice su i dalje značajno manje od onih koje naši radnici zarade na poljima Italije i Francuske.
 
Ceo tekst Danasa o stranim sezonskim radnicima možete čitati OVDE.
  • Preduzetnik

    20.08.2024 20:59
    Ja cu prvi da uzmem za sledeci posao strance jer nasi ljudi tj mladje generacije nece da rade… koliko god da ih platis udaraju neku filozofiju itd… ili recimo prestane da dolazi na posao i nece da se javis a ti moras platunda mu uplatis i da platis porez i doprinose… Nepalac neka kosta i koliko nas radnik njih cu uzeti a vi neradnici kukajte kako Vam uzimju posao. A sto se tice filozofije plati vise vi se ne zapitate da li on moze i ima isplativost da plati vise… otvorite firme pa pricajte nesto
  • @Lenka

    27.03.2023 12:20
    "Cak i za satnicu od 500din"?! Pa 500din/h je po trafikama, kaficima, pekarama, hamburgerijama, sezonski moraju da se plate vise
  • predrag

    27.03.2023 09:50
    Valjda po zakonu trzista, ako nemas radnike - treba vise da ih platis i obrnuto ?!
    Nego nece da plate domace radnike, a Tito je ugradio u Ustav da radnik mora da ima nase drzavljanstvo !
    Znaci samo politicari moraju biti bas iz SRB ?
    Ko ce da ide u vojsku da brani tu drzavu-teritoriju, Nepalci ili politicari ?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.