Vojvodina ima značajne prirodne i geografske uslove za razvoj svih vidova saobraćaja. Putna mreža je, ipak, ispod proseka na nivou Srbije, a zaostaje i za susednim zemljama, navodi se u upravo donetom Programu razvoja turizma APV za period od 2023. do 2025. godine.
U ovom strateškom dokumentu detaljno su opisane sve karakteristike, prednosti i mane Vojvodine, opisani problemi i definisani ciljevi za poboljšanje situacije na turističkom planu pokrajine.
U delu dokumenta koji se bavi prikazom sabraćajne infrastrukture, navodi se da je kolovozni zastor saobraćajne infrastrukture u Vojvodini dugo godina unazad neodržavan, te ne može da pruži uslugu po evropskim standardima.
U teškom položaju je železnička mreža Vojvodine koja, iako obuhvata 43 odsto ukupnih mreža pruge u celoj Srbiji, nema uslove da pruži kvalitetnu uslugu prevoza, navodi se u Strategiji. Dvokolosečnih pruga je svega sedam odsto, a elektrificirano je samo 18,5 odsto.
Probleme ima i vodni saobraćaj, iako je Vojvodina bogata mrežom unutrašnjih plovnih puteva sa gustinom koja je u vrhu evropskih zemalja. Reke su plovne duž celog toka, Dunavom se obavlja oko 90 odsto ukupnog robnog prometa u Srbiji, ali je osnovni problem neodržavanje plovnih puteva.
Luke u Vojvodini su dovoljnog kapaciteta, ali je stanje lučke infrastrukture relativno loše, navodi se u ovom dokumentu, koji je upravo objavljen u Službenom listu APV.
"Veći stepen opremljenosti, bolji kvalitet i dostupnost saobraćajne infrastrukture jačaju geostratešku poziciju Republike Srbije i AP Vojvodine, unapređuju kvalitet životne sredine i pospešuju ukupan društvenoekonomski razvoj. Infrastruktura predstavlja temelj sveobuhvatnog i ravnomernog razvoja Vojvodine. Infrastrukturna povezanost sa drugim delovima Srbije i susednim državama učiniće region APV atraktivnijim i konkurentnijim za nove buduće investicije", navodi se u ovom Programu.
Kad se detaljnije govori o drumskom saobraćaju, putna mreža Vojvodine duga je 6.188 kilometara i čini 15,2 odsto ukupne putne mreže u Srbiji, sa 69 putnih pravaca. Na državnim putevima Vojvodine evidentirano je 383 mostova i 56 raskrsnica sa kružnim tokovima.
Kad se posmatraju oblasti, Srem i Južnobačka oblast imaju najduže mreže puteva, dok je najgore stanje kolovoza u Severnobačkoj oblasti.
"Opšta karakteristika državnih puteva u APV je njihova solidna izgrađenost, izuzimajući pojedine deonice, kao i prolaske trasa kroz naseljena mesta. Putna mreža na području Vojvodine je homogena, omogućuje dobru regionalnu i lokalnu pristupačnost, ima dovoljan kapacitet za sadašnji i procenjeni saobraćaj u srednjoročnom periodu. Najveći uspeh ostvaren je izgradnjom autoputeva Panevropskog koridora 10 i njegovog kraka 10b i puštanju u saobraćaj novog drumsko železničkog mosta u Novom Sadu (Žeželjev most)", navodi se u Programu.
Glavni problem je pomenuti nekvalitet puteva. Nivo bezbednosti puteva u Vojvodini zaostaje za Evropom, sa visokim troškovima eksploatacije, a u Vojvodini je neizgrađeno još oko 99 kilometara državnih puteva (najviše IIB reda).
U strategiji se pominje i ogroman značaj opštinskih puteva u Vojvodini. Oni povezuju turističke destinacije, a njihov udeo sa savremenim kolovozom je znatno veći u Vojvodini nego u ostatku zemlje.
"U pogledu vrste kolovoza, najlošija struktura u APV je u Severnobačkoj oblasti, gde je neasfaltirano 37 odsto opštinske putne mreže", navodi se u dokumentu.
Sistem upravljanja lokalnim putevima zakonom se zasniva na resursima svake pojedinačne opštine. Međutim, finansiranje opštinskih puteva je nestabilno, a raspoloživa sredstva su nedovoljna. Kao posledica, opštinska putna mreža u APV je u pogledu eksploatacije u najlošijem stanju i na njoj je potrebno najviše intervenisati, zaključak je stručnjaka koji su izradili program.
Čortanovci; Foto: 021.rs
Posebna boljka je železnički saobraćaj Vojvodine, koji je praktično devastiran zahvaljujući racionalizaciji koju je vlast sprovela, ukidajući "neisplative" pruge. Dodatni problem je nemogućnost AP Vojvodine da eksplicitno upravlja svojim prugama, a iako postoji mogućnost da Pokrajina i opštine upravljaju delom železničke infrastrukture, do sada se nisu uhvatile ovog posla.
Mreža magistralnih pruga u Vojvodini duga je 428,5 kilometara, dok su regionalne pruge duge 444,8 kilometara. Najvažnije regionalne pruge su: Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda državna granica – (Jimbolia), dužine 157,7 km; Banatsko Miloševo – Senta –Subotica, dužine 79,5 km; Novi Sad – Odžaci – Bogojevo, dužine 74,9 km i Novi Sad – Rasputnica Sajlovo – Rimski Šančevi – Orlovat, dužine 71,1 km.
Lokalna mreža duga je 391 kilometar, od kojih je najznačajnija pruga Vrbas - Sombor.
U Vojvodini ima 282,5 kilometara pruga koje su van eksploatacije.
Tek trećina pruga u Srbiji je elektrificirano, što je znaćajno ispod evropskog proseka. U Vojvodini je stanje još nepovoljnije elektrificirano je 264,8 km pruga ili 18,5 odsto od ukupne dužine mreže pruga, što je upola manje u odnosu na Srbiju.
"Železnička mreža Vojvodine je dovoljnog kapaciteta, ali je niskog kvaliteta. Ona je dotrajala i ima skromnu funkcionalnu sposobnost. Nema potrebne tehničkotehnološke i eksploatacione performanse koje su kompatibilne evropskim železničkim sistemima u pogledu tovarnog profila, osovinskog opterećenja, brzine vozova na pruzi i dužine vozova za pružanje kvalitetne usluge prevoza, koje železnicu čine konkurentnom u odnosu na evropsko okruženje i prema drugim vidovima saobraćaja. Znatan deo pruga je zastareo, sa veoma visokim stepenom istrošenosti elemenata železničke infrastrukture, zbog čega su niske dozvoljene brzine kretanja i smanjena propusna moć", navodi se u dokumentu.
Prosečna starost koloseka je, dodaju stručnjaci, oko pola veka, a elektrotehnička postrojenja i uređaji stari su između 30 i 40 godina.
"Usled nedostatka finansijskih sredstava, prisutno je dugogodišnje i akumulirano nedovoljno ulaganje u železnička prevozna sredstva, izgradnju, rehabilitaciju, rekonstrukciju i održavanje infrastrukture (propuštena 2,5 ciklusa održavanja). Naročito je nepovoljno što je istrošenost građevinske i elektrotehničke infrastrukture izražena na magistralnim prugama, jer na istim saobraća najveći broj vozova, u prvom redu svi međunarodni tranzitni vozovi i pretežan broj regionalnih vozova. Odobrena kreditna sredstva za modernizaciju pruga najvećim delom koriste se za magistralne pruge na Koridoru 10 kroz Srbiju, dok je je tehničko stanje ostalih infrastrukturnih kapaciteta u dosta lošijem stanju", stav je autora programa.
Inače, na oko 60 odsto pruga u Vojvodini brzina kretanja vozova je do 60 km/h. Neke pruge su u toliko lošem stanju da su van funkcije.
Pozitivno stanje je kod brze pruge Beograd - Novi Sad, koja je dvokolosečna i elektrificirana, a pruga Novi Sad – Subotica je trenutno potpuno zatvorena za saobraćaj jer je u toku izgradnja.
Puštanje "Sokola" u saobraćaj, 2022; Foto: 021.rs
Neophodno je napomenuti da ova pruga neće biti u funkciji u većem periodu trajanja Programa razvoja turizma APV, odnosno od 2023. do 2025. godine.
Završena je i rekonstrukcija pruge Subotica - Horgoš, koja se nastavlja na Segedin, rekonstrukcija magistralne pruge Beograd - Šid, izgradnja deonice pruge Stara Pazova - Novi Sad (sa tunelom i vijaduktom u Čortanovcima), elektrifikacija drugog koloseka pruge Panvečavki most - Pančevo Glavna i izgradnja novog Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Popravljene su i neke regionalne pruge poput Pančevo - Orlovat - Rimski Šančevi.
Zapostavljeni plovni, ali i vazdušni putevi
Luka Novi Sad 2019. godine, Foto: 021.rs
Vojvodina ima i rasprostranjenu mrežu unutrašnjih plovnih puteva, dobar položaj luka, ali je situacija generalno loša. Ukupna dužina plovnih puteva u Srbiji iznosi 1.561,5 km, od čega je 1.003,4 km na rečnim tokovima i 558,5 km na plovidbenim kanalima.
Gotovo svi unutrašnji plovni putevi Srbije nalaze se u Vojvodini, koja je druga u Evropi po gustini unutrašnjih plovnih puteva.
Iako ima Dunav, Tisu, Savu, Begej i Tamiš kao vodne puteve, Vojvodina nema dovoljno iskorišćen vodni saobraćaj u odnosu na svoj ogroman potencijal. U prevozu tereta vodni saobraćaj ima mali udeo u odnosu na druge vidove saobraćaja, dok u prevozu putnika skoro i ne učestvuje.
Konkretno, kapaciteti Dunava ne koriste se zbog nedovoljnog održavanja plovnih puteva, dok je plovni put Save veoma zapušten.
Sve luke u Srbiji su privatizovane - i ne rade dobro.
"Luke na domaćim rekama su adekvatnog kapaciteta za sadašnje potrebe. Uglavnom su opremljene standardnim obalskim dizalicama na šinama i/ili pokretnim obalskim dizalicama. Stanje lučke infrastrukture i suprastrukture je relativno loše. Oprema je neadekvatno održavana, tehnološki zastarela i neefikasna. Pretovarne operacije su niskog kvaliteta: neproduktivne i neefikasne, što povećava troškove i za korisnike i za pružaoce usluga. Mali promet u lukama uzrok je nedovoljnih mogućnosti za modernizaciju i održavanje lučke infrastrukture. Promet intermodalnih jedinica je zanemarljiv. Specijalizovani terminali multimodalnog saobraćaja ne postoje", navodi se u Programu razvoja turizma u APV 2023-2025..
Ova strategija bavi se i vazdušnim saobraćajem. Prema procenama, od ukupnog broja preleta u Srbiji najviše ih se ostvaruje iznad teritorije Vojvodine - više od 80 odsto.
Prema podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, od ukupno 33 registrovana aerodroma u Srbiji, njih osam se nalazi u AP Vojvodini. Na teritoriji Vojvodine nijedan civilni aerodrom nema međunarodni sertifikat i ne može da se koristi za domaći i međunarodni javni avio-prevoz.
"Na teritoriji Republike Srbije postoji 18 aerodroma sa dozvolom za korišćenje namenjenih za obavljanje javnog avioprevoza ili obuku pilota, od kojih je osam u Vojvodini. Kao najopremljeniji se izdvaja aerodrom Vršac (referentni kod aerodroma 2B, za regionalno letenje vazduhoplova manjeg kapaciteta i veličine, školovanje pilota, održavanje vazduhoplova, aviotaksi, poljoprivrednu avijaciju i pružanje usluga iz vazduha i dr)", navodi se u strategiji.
Ostalih sedam aerodroma u Vojvodini koriste se za sportske i delimično za privredne aktivnosti i to su aerodrom u Kikindi, Novi Sad - Čenej, kao i aerodromi u Pančevu, Sremska Mitrovica – Veliki Radinci, u Subotici, Zrenjanin – Ečka i Vojka. Vojni aerodromi nalaze se u Somboru i u Kovinu.
Od ukupno devet registrovanih helidroma u Srbiji, u Vojvodini samo jedan ima saglasnost Direktorata za korišćenje. Njega, inače, koristi novosadska "Ciklonizacija".
U zaključnim napomenama ovog dokumenta navodi se potreba da se svi problemi prepoznaju i da se na njima radi. To znači unapređenje saobraćajne infrastrukture sagledavanjem i potreba turista koji posećuju Vojvodinu, među kojima je i veliki broj cikloturista (biciklista).
Program u celosti možete da pročitate
na sajtu Sekretarijata za privredu i turizam APV.
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 13
Mara
Nije bitno
Marko
Ovde više nikada, ali nikada neće biti života kao što ga je bilo ranije.
Pogrešne odluke su donele svoje rezultate.
A Srbiji će ostati samo teritorija, ljudi je ne zanimaju. Obični ljudi emigriraju iz ekonomskih rezultata, a teritorije će, na kraju, preuzeti Kina kao naplatu dugova koje nismo kadri da servisiramo.
Aferim!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar