Vojvodina ima značajne prirodne i geografske uslove za razvoj svih vidova saobraćaja. Putna mreža je, ipak, ispod proseka na nivou Srbije, a zaostaje i za susednim zemljama, navodi se u upravo donetom Programu razvoja turizma APV za period od 2023. do 2025. godine.
U ovom strateškom dokumentu detaljno su opisane sve karakteristike, prednosti i mane Vojvodine, opisani problemi i definisani ciljevi za poboljšanje situacije na turističkom planu pokrajine.
U delu dokumenta koji se bavi prikazom sabraćajne infrastrukture, navodi se da je kolovozni zastor saobraćajne infrastrukture u Vojvodini dugo godina unazad neodržavan, te ne može da pruži uslugu po evropskim standardima.
U teškom položaju je železnička mreža Vojvodine koja, iako obuhvata 43 odsto ukupnih mreža pruge u celoj Srbiji, nema uslove da pruži kvalitetnu uslugu prevoza, navodi se u Strategiji. Dvokolosečnih pruga je svega sedam odsto, a elektrificirano je samo 18,5 odsto.
Probleme ima i vodni saobraćaj, iako je Vojvodina bogata mrežom unutrašnjih plovnih puteva sa gustinom koja je u vrhu evropskih zemalja. Reke su plovne duž celog toka, Dunavom se obavlja oko 90 odsto ukupnog robnog prometa u Srbiji, ali je osnovni problem neodržavanje plovnih puteva.
Luke u Vojvodini su dovoljnog kapaciteta, ali je stanje lučke infrastrukture relativno loše, navodi se u ovom dokumentu, koji je upravo objavljen u Službenom listu APV.
"Veći stepen opremljenosti, bolji kvalitet i dostupnost saobraćajne infrastrukture jačaju geostratešku poziciju Republike Srbije i AP Vojvodine, unapređuju kvalitet životne sredine i pospešuju ukupan društvenoekonomski razvoj. Infrastruktura predstavlja temelj sveobuhvatnog i ravnomernog razvoja Vojvodine. Infrastrukturna povezanost sa drugim delovima Srbije i susednim državama učiniće region APV atraktivnijim i konkurentnijim za nove buduće investicije", navodi se u ovom Programu.
Kad se detaljnije govori o drumskom saobraćaju, putna mreža Vojvodine duga je 6.188 kilometara i čini 15,2 odsto ukupne putne mreže u Srbiji, sa 69 putnih pravaca. Na državnim putevima Vojvodine evidentirano je 383 mostova i 56 raskrsnica sa kružnim tokovima.
Kad se posmatraju oblasti, Srem i Južnobačka oblast imaju najduže mreže puteva, dok je najgore stanje kolovoza u Severnobačkoj oblasti.
"Opšta karakteristika državnih puteva u APV je njihova solidna izgrađenost, izuzimajući pojedine deonice, kao i prolaske trasa kroz naseljena mesta. Putna mreža na području Vojvodine je homogena, omogućuje dobru regionalnu i lokalnu pristupačnost, ima dovoljan kapacitet za sadašnji i procenjeni saobraćaj u srednjoročnom periodu. Najveći uspeh ostvaren je izgradnjom autoputeva Panevropskog koridora 10 i njegovog kraka 10b i puštanju u saobraćaj novog drumsko železničkog mosta u Novom Sadu (Žeželjev most)", navodi se u Programu.
Glavni problem je pomenuti nekvalitet puteva. Nivo bezbednosti puteva u Vojvodini zaostaje za Evropom, sa visokim troškovima eksploatacije, a u Vojvodini je neizgrađeno još oko 99 kilometara državnih puteva (najviše IIB reda).
U strategiji se pominje i ogroman značaj opštinskih puteva u Vojvodini. Oni povezuju turističke destinacije, a njihov udeo sa savremenim kolovozom je znatno veći u Vojvodini nego u ostatku zemlje.
"U pogledu vrste kolovoza, najlošija struktura u APV je u Severnobačkoj oblasti, gde je neasfaltirano 37 odsto opštinske putne mreže", navodi se u dokumentu.
Sistem upravljanja lokalnim putevima zakonom se zasniva na resursima svake pojedinačne opštine. Međutim, finansiranje opštinskih puteva je nestabilno, a raspoloživa sredstva su nedovoljna. Kao posledica, opštinska putna mreža u APV je u pogledu eksploatacije u najlošijem stanju i na njoj je potrebno najviše intervenisati, zaključak je stručnjaka koji su izradili program.
Čortanovci; Foto: 021.rs
Posebna boljka je železnički saobraćaj Vojvodine, koji je praktično devastiran zahvaljujući racionalizaciji koju je vlast sprovela, ukidajući "neisplative" pruge. Dodatni problem je nemogućnost AP Vojvodine da eksplicitno upravlja svojim prugama, a iako postoji mogućnost da Pokrajina i opštine upravljaju delom železničke infrastrukture, do sada se nisu uhvatile ovog posla.
Mreža magistralnih pruga u Vojvodini duga je 428,5 kilometara, dok su regionalne pruge duge 444,8 kilometara. Najvažnije regionalne pruge su: Pančevo Glavna – Zrenjanin – Kikinda državna granica – (Jimbolia), dužine 157,7 km; Banatsko Miloševo – Senta –Subotica, dužine 79,5 km; Novi Sad – Odžaci – Bogojevo, dužine 74,9 km i Novi Sad – Rasputnica Sajlovo – Rimski Šančevi – Orlovat, dužine 71,1 km.
Lokalna mreža duga je 391 kilometar, od kojih je najznačajnija pruga Vrbas - Sombor.
U Vojvodini ima 282,5 kilometara pruga koje su van eksploatacije.
Tek trećina pruga u Srbiji je elektrificirano, što je znaćajno ispod evropskog proseka. U Vojvodini je stanje još nepovoljnije elektrificirano je 264,8 km pruga ili 18,5 odsto od ukupne dužine mreže pruga, što je upola manje u odnosu na Srbiju.
"Železnička mreža Vojvodine je dovoljnog kapaciteta, ali je niskog kvaliteta. Ona je dotrajala i ima skromnu funkcionalnu sposobnost. Nema potrebne tehničkotehnološke i eksploatacione performanse koje su kompatibilne evropskim železničkim sistemima u pogledu tovarnog profila, osovinskog opterećenja, brzine vozova na pruzi i dužine vozova za pružanje kvalitetne usluge prevoza, koje železnicu čine konkurentnom u odnosu na evropsko okruženje i prema drugim vidovima saobraćaja. Znatan deo pruga je zastareo, sa veoma visokim stepenom istrošenosti elemenata železničke infrastrukture, zbog čega su niske dozvoljene brzine kretanja i smanjena propusna moć", navodi se u dokumentu.
Prosečna starost koloseka je, dodaju stručnjaci, oko pola veka, a elektrotehnička postrojenja i uređaji stari su između 30 i 40 godina.
"Usled nedostatka finansijskih sredstava, prisutno je dugogodišnje i akumulirano nedovoljno ulaganje u železnička prevozna sredstva, izgradnju, rehabilitaciju, rekonstrukciju i održavanje infrastrukture (propuštena 2,5 ciklusa održavanja). Naročito je nepovoljno što je istrošenost građevinske i elektrotehničke infrastrukture izražena na magistralnim prugama, jer na istim saobraća najveći broj vozova, u prvom redu svi međunarodni tranzitni vozovi i pretežan broj regionalnih vozova. Odobrena kreditna sredstva za modernizaciju pruga najvećim delom koriste se za magistralne pruge na Koridoru 10 kroz Srbiju, dok je je tehničko stanje ostalih infrastrukturnih kapaciteta u dosta lošijem stanju", stav je autora programa.
Inače, na oko 60 odsto pruga u Vojvodini brzina kretanja vozova je do 60 km/h. Neke pruge su u toliko lošem stanju da su van funkcije.
Pozitivno stanje je kod brze pruge Beograd - Novi Sad, koja je dvokolosečna i elektrificirana, a pruga Novi Sad – Subotica je trenutno potpuno zatvorena za saobraćaj jer je u toku izgradnja.
Puštanje "Sokola" u saobraćaj, 2022; Foto: 021.rs
Neophodno je napomenuti da ova pruga neće biti u funkciji u većem periodu trajanja Programa razvoja turizma APV, odnosno od 2023. do 2025. godine.
Završena je i rekonstrukcija pruge Subotica - Horgoš, koja se nastavlja na Segedin, rekonstrukcija magistralne pruge Beograd - Šid, izgradnja deonice pruge Stara Pazova - Novi Sad (sa tunelom i vijaduktom u Čortanovcima), elektrifikacija drugog koloseka pruge Panvečavki most - Pančevo Glavna i izgradnja novog Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Popravljene su i neke regionalne pruge poput Pančevo - Orlovat - Rimski Šančevi.
Zapostavljeni plovni, ali i vazdušni putevi
Luka Novi Sad 2019. godine, Foto: 021.rs
Vojvodina ima i rasprostranjenu mrežu unutrašnjih plovnih puteva, dobar položaj luka, ali je situacija generalno loša. Ukupna dužina plovnih puteva u Srbiji iznosi 1.561,5 km, od čega je 1.003,4 km na rečnim tokovima i 558,5 km na plovidbenim kanalima.
Gotovo svi unutrašnji plovni putevi Srbije nalaze se u Vojvodini, koja je druga u Evropi po gustini unutrašnjih plovnih puteva.
Iako ima Dunav, Tisu, Savu, Begej i Tamiš kao vodne puteve, Vojvodina nema dovoljno iskorišćen vodni saobraćaj u odnosu na svoj ogroman potencijal. U prevozu tereta vodni saobraćaj ima mali udeo u odnosu na druge vidove saobraćaja, dok u prevozu putnika skoro i ne učestvuje.
Konkretno, kapaciteti Dunava ne koriste se zbog nedovoljnog održavanja plovnih puteva, dok je plovni put Save veoma zapušten.
Sve luke u Srbiji su privatizovane - i ne rade dobro.
"Luke na domaćim rekama su adekvatnog kapaciteta za sadašnje potrebe. Uglavnom su opremljene standardnim obalskim dizalicama na šinama i/ili pokretnim obalskim dizalicama. Stanje lučke infrastrukture i suprastrukture je relativno loše. Oprema je neadekvatno održavana, tehnološki zastarela i neefikasna. Pretovarne operacije su niskog kvaliteta: neproduktivne i neefikasne, što povećava troškove i za korisnike i za pružaoce usluga. Mali promet u lukama uzrok je nedovoljnih mogućnosti za modernizaciju i održavanje lučke infrastrukture. Promet intermodalnih jedinica je zanemarljiv. Specijalizovani terminali multimodalnog saobraćaja ne postoje", navodi se u Programu razvoja turizma u APV 2023-2025..
Ova strategija bavi se i vazdušnim saobraćajem. Prema procenama, od ukupnog broja preleta u Srbiji najviše ih se ostvaruje iznad teritorije Vojvodine - više od 80 odsto.
Prema podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, od ukupno 33 registrovana aerodroma u Srbiji, njih osam se nalazi u AP Vojvodini. Na teritoriji Vojvodine nijedan civilni aerodrom nema međunarodni sertifikat i ne može da se koristi za domaći i međunarodni javni avio-prevoz.
"Na teritoriji Republike Srbije postoji 18 aerodroma sa dozvolom za korišćenje namenjenih za obavljanje javnog avioprevoza ili obuku pilota, od kojih je osam u Vojvodini. Kao najopremljeniji se izdvaja aerodrom Vršac (referentni kod aerodroma 2B, za regionalno letenje vazduhoplova manjeg kapaciteta i veličine, školovanje pilota, održavanje vazduhoplova, aviotaksi, poljoprivrednu avijaciju i pružanje usluga iz vazduha i dr)", navodi se u strategiji.
Ostalih sedam aerodroma u Vojvodini koriste se za sportske i delimično za privredne aktivnosti i to su aerodrom u Kikindi, Novi Sad - Čenej, kao i aerodromi u Pančevu, Sremska Mitrovica – Veliki Radinci, u Subotici, Zrenjanin – Ečka i Vojka. Vojni aerodromi nalaze se u Somboru i u Kovinu.
Od ukupno devet registrovanih helidroma u Srbiji, u Vojvodini samo jedan ima saglasnost Direktorata za korišćenje. Njega, inače, koristi novosadska "Ciklonizacija".
U zaključnim napomenama ovog dokumenta navodi se potreba da se svi problemi prepoznaju i da se na njima radi. To znači unapređenje saobraćajne infrastrukture sagledavanjem i potreba turista koji posećuju Vojvodinu, među kojima je i veliki broj cikloturista (biciklista).
Program u celosti možete da pročitate
na sajtu Sekretarijata za privredu i turizam APV.
.jpg "Muškarac u Zrenjaninu poginuo dok je sekao krošnju drveta, sumnja na strujni udar")
.jpg "U nedelju se menja režim saobraćaja u Bačkoj Topoli zbog trke")
.jpg "Podignuta optužnica za ubistvo muškarca u Bačkom Gradištu")
Komentari 13
Mara
Nije bitno
Marko
Ovde više nikada, ali nikada neće biti života kao što ga je bilo ranije.
Pogrešne odluke su donele svoje rezultate.
A Srbiji će ostati samo teritorija, ljudi je ne zanimaju. Obični ljudi emigriraju iz ekonomskih rezultata, a teritorije će, na kraju, preuzeti Kina kao naplatu dugova koje nismo kadri da servisiramo.
Aferim!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar