Zaštita dece od nasilja u vojvođanskim školama: Protokoli ili ne postoje ili su stari 10 godina

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

28.08.2023.

16:59 > 17:35

Većina vojvođanskih gradova i opština nema protokole o zaštiti dece od nasilja, a one koje ih imaju primenjuju mahom zastarele protokole, donete pre skoro 10 godina.

Zaštita dece od nasilja u vojvođanskim školama: Protokoli ili ne postoje ili su stari 10 godina

Foto: Pexels

Poslednji slučajevi nasilja, a naročito masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, aktuelizovali su pitanja koja su oduvek morala da budu u fokusu nadležnih organa. Novo istraživanje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje pokazuje da većina lokalnih samouprava nema ili samo na papiru ima organe koji se bave prevencijom nasilja, iako se beleži na stotine slučajeva vršnjačkog i drugih oblika nasilja, u školama i izvan njih.

Budući da su školske uprave nadležne za prikupljanje podataka o nivoima i oblicima nasilja na svojim teritorijama, Sekretarijat je od svih uprava tražio da dostave podatke za poslednje dve školske godine.

Školska uprava Sombor navodi da je u poslednje dve školske godine bilo čak 1.133 prijava nasilja i visokorizičnog ponašanja - evidentirani su slučajevi fizičkog, psihičkog, digitalnog, socijalnog i seksualnog nasilja, kao i slučajevi trgovine ljudima i zanemarivanja.

Školska uprava Novi Sad navodi 414 prijava nasilja za dve školske godine. Prošle godine bilo je 67 prijava nasilja trećeg nivoa, sa evidencijom vršnjačkog i porodičnog nasilja, pokušaja suicida, sumnje da je zaposleni u školi učinio nasilje nad učenicima, nasilje učenika nad zaposlenim (i to na društvenim mrežama), kao i slučaj nasilja roditelja jednog učenika nad drugim učenikom. Slučajeva nasilja prvog nivoa je prošle školske godine bilo 193.

Školske 2022/2023. godine Školska uprava Novi Sad imala je 154 prijave nasilja.

Zrenjaninska Školska uprava u evidenciji ima 103 prijave nasilja za dve godine, a najveći broj zabeleženih slučajeva nasilja su nasilja 1. nivoa. Školska uprava napominje u odgovoru sekretarijatu da "nema podatke" o ovim slučajevima.

U 58 slučajeva je školska uprava Zrenjanina savetodavno posredovala kod prijava nasilja drugog nivoa budući da samo to i može jer škole nisu dužne da prijavljuju nasilje drugog nivoa.

Bilo je najviše slučajeva fizičkog nasilja.

Školske uprave navele su da za budućnost predlažu edukacije nastavnika za prepoznavanje nasilja i za reagovanje u situaciji u skladu s protokolom, kao i revizije protokola.

Istražujući temu nasilja nad decom u školama, Sekretarijat je poslao ukupno 45 upitnika gradovima i opštinama kako bi se ispitala funkcionalnost intersektorske saradnje povodom zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Popunjeni upitnici stigli su sa 38 adresa, a neke opštine nisu se udostojile da odgovore: Bački Petrovac, Bela Crkva, Vrbas, Vršac, Žabalj, Pećinci i Šid. Iako nije odgovorila na upit, Opština Vrbas ima Protokol o međusektorskoj saradnji na prevenciji i zaštiti dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja iz 2018. godine.

Poražavajuća je informacija da od 38 opština koje su odgovorile, njih 24 nemaju nikakve protokole za zaštitu dece. Samo šest opština imaju međusektorski protokol o zaštiti dece od nasilja, dok 10 lokalnih samouprava imaju protokole, ali zaštita dece im nije u glavnom fokusu: Bačka Palanka, Bačka Topola, Irig, Sremska Mitrovica, Inđija i Ruma su te opštine.

Najveći broj svih izrađenih protokola potiče iz davne 2014. godine, odnosno stari su skoro deceniju. Imaju ih: Irig, Pančevo, Sremska Mitrovica, Plandište, Sremski Karlovci, Temerin, Ada, Kanjiža, Zrenjanin i Nova Crnja. Neki protokoli potpisani su tek nakon zalaganja Mreže organizacija za decu Srbije, nevladine organizacije koja je savez više organizacija za prava deteta u Srbiji.

Iako postoje, neki protokoli nisu u saglasnosti sa dobrom praksom i međunarodnim smernicama, što samo pokazuje da donosioce odluka u ovoj opštini nije zanimala suština, već isključivo forma.

Jedna opština je uspela da donese akt o zaštiti dece, ali nije formirala nikakvo koordionaciono telo koje bi primenjivalo taj akt, pa tako faktički protokol postoji samo u nečijoj fioci.

Tri od šest opština koje imaju svoje protokole za zaštitu dece od nasilja nemaju imenovanu osobu koja bi bila zadužena za brzu i efikasnu komunikaciju i razmenu informacija, pa je upitno kako se tačno primenjuju pravila.

Sekretarijat u svojoj analizi navodi da većina lokalnih samouprava nema sistem evidentiranja nasilja, odnosno nema jedinstvene baze evidencije nasilja nad decom na lokalnom nivou. Njihovi protokoli bi trebalo da budu javno dostupni, ali to nije slučaj za tri od šest opština. Koje su opštine u pitanju nije poznato jer Sekretarijat tu informaciju ne precizira.

U Južnobačkom okrugu, jedino Bačka Palanka ima protokol u kojem je zaštita dece u primarnom fokusu.

U većini ovih protokola deca se ne posmatraju kao heterogena grupa, odnosno nije predviđena zaštita dece iz drugih društvenih grupa poput romske dece, dece sa smetnjama u razvoju, dece migranata, dece s retkim bolestima, dece bez roditeljskog staranja, dece u uličnoj situaciji i dece u sukobu sa zakonom. U većini protokola zaštita dece se ne posmatra ni u različitim okruženjima.

Većina škola u Vojvodini ima neku vrstu funkcionalnog video-nadzora, ali je ovo oblast koju je moguće unaprediti. Zato će uskoro biti sproveden pokrajinski konkurs vredan 20 miliona dinara, kojim će biti obuhvaćen pilot projekat video-nadzora u školama.

Inače, Pokrajinska vlada je na sednici 12. jula usvojila informaciju o potrebi osnivanja pokrajinskog Koordinacionog tela za zaštitu dece i učenika od nasilja i donela odluku o imenovanju ovog tela. Ovo telo je osnovano u cilju sistemske podrške i intersektorske saradnje u radu lokalnih timova za zaštitu dece i učenika od nasilja. Prvi zadatak ovog koordinacionog tela je bilo upravo ovo istraživanje, koje će biti razmatrano na sutrašnjoj sednici Skupštine APV.

"Nasilje nad decom je pojava koja ostavlja višestruke, dugotrajne i ozbiljne posledice na razvoj deteta, koje nekad mogu rezultirati i smrtnim ishodom. Nažalost, porodica – koja bi trebalo da predstavlja zonu sigurnosti i zaštite dece, zajednicu u kojoj se podstiče njihov razvoj – neretko predstavlja izvor njihove neposredne ugroženosti. S obzirom na to što su deca još uvek nedovoljno psihofizički razvijena da bi se izborila s potencijalnim problemom, postoji opasnost od različitih vidova nasilja koje se nad njima sprovodi. Dete može biti direktna žrtva nasilja, ili svedok nasilja izvršenog nad drugima članovima porodice", navodi se u obrazloženju ovog dokumenta.

Različiti oblici zlostavljanja dece u porodici tek su u poslednjih nekoliko decenija predmet interesovanja stručne javnosti, dodaje se u dokumentu.

"Sve do skoro, svi oblici nasilja nad decom u okviru porodice smatrani su intimnom porodičnom situacijom u koju ne treba zadirati. Dosta dugo je telesno kažnjavanje bilo sastavni deo vaspitanja. Danas, nasilje obuhvata širi dijapazon nehumanih odnosa prema deci, od zapostavljanja – nedovoljna briga za razvojne potrebe i ličnost deteta, preko zanemarivanja – odsustvo ili smanjene mogućnosti zadovoljavanja razvojnih i osnovnih potreba i socijalne sigurnosti deteta, pa sve do zlostavljanja", navode autori ovog istraživanja.

Srbija je, inače, potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, što znači da je dužna da poštuje ovaj međunarodni akt. Nasilje nad decom je zabranjeno i Ustavom Srbije, te Strategijom za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine, koja upravo ističe.

"Nesporna je činjenica da su deca i mladi danas izloženi brojnim uticajima koji utiču na formiranje njihovog vrednosnog sistema. Izazova je više nego ikad, te je porodici i školi, kao primarnim faktorima koji utiču na odrastanje, neophodna podrška. Zbog značaja teme, neophodno je da se organi Autonomne pokrajine Vojvodine uključe u ovaj proces i da daju svoj doprinos stvaranju bezbednog i podsticajnog okruženja za mlade", zaključak je istraživanja funkcionalnosti intersektorske saradnje povodom zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja, koje je potvrdilo da sistem - mahom ne funkcioniše.

Teme

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Anna

29.08.2023 • 08:56

Činjenica je...

da je Srbija zemlja u kojoj ništa ne funkcioniše onako kako bi trebalo.

3 3 0
Deca

28.08.2023 • 20:29

Sva deca bi trebalo da su ravnopravna. Mozda nisu svi jednaki, neko je brzi, neko sporiji, neko visi, neko nizi, neko povucen, neko nije, razliciti su, ali moramo ih uciti da je razlicitost u redu i da ne treba nikog ismevati ako je razlicit od vecine. Bitno je da su svi ravnopravni i da svi mogu da izraze svoje misli i osecanja.

7 0 +7
SuperNova

28.08.2023 • 18:01

Kako ja to vidim, baza tih protokola bi trebala biti intenzivna kampanja jednakosti medju decom.
Znate ono ... svi smo različiti i niko nije gori od drugih...
Mnogi roditelji svakako ulivaju takve vrednosti svojoj decí, ali ipak treba nastavno osoblje da insistirá ina jednakosti svakodnevno

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.