Rat krijumčarskih bandi u Vojvodini: Kako nabavljaju kalašnjikove i drugo oružje

Glavni dobavljači oružja krijumčara migranata u Vojvodini su albanske kriminalne grupe koje godinama operišu u Srbiji, piše BIRN.
BIRN navodi da je više od šest meseci pratio aktivnosti krijumčarskih bandi u Srbiji, proveravajući informacije i održavajući stalni kontakt sa više od deset nezavisnih izvora. Tu su uključeni i izvori u krijumčarskim grupama, službama bezbednosti, doušnicima i saradnicima policije i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), taksisti koji su upoznati sa krijumčarenjem, zaposlenima u migrantskim kampovima i aktivisti za ljudska prava.
Portal piše da dokazi do kojih su došli sugerišu da su među dobavljačima i blizanci iz Prištine - Amar i Amir Džemšiti, ali su oni to negirali.
BIRN navodi i da u posedu ima fotografiju na kojoj je Amir Džemšiti u društvu članova marokanske krijumčarske bande "Tetvani" koja operiše na Horgošu, a na toj slici svi okupljeni poziraju sa kalašnjikovima.
 
Amir Džemšiti je u izjavi za BIRN negirao da brat i on imaju bilo kakve veze sa krijumčarenjem ljudi i oružja u Srbiji.
 
Komentarišući fotografiju sa marokanskom krijumčarskom grupom, kazao je da je prelazio ilegalno iz Srbije u EU kao "svaki drugi Albanac sa mnogo briga i problema", i da su ga Marokanci uhvatili tom prilikom.
 
"Nakon što su me uhvatili, dao sam im novac. Video sam da imaju oružje i pitao sam ih da se slikamo zajedno. Nemam nikakve odnose sa njima", rekao je Džemšiti.
 
Izvori BIRN-a tvrde i da su se pripadnici avganistanske bande "400/59" fotografisali na krovu džipa granične policije u šumi u blizini Subotice, postavljajući te slike na društvene mreže, a da su granični policajci za to vreme "u obližnjem šatoru razgovarali sa vođama i uzimali deo njihove zarade".
 
BIRN dodaje i da iz policije nisu odgovorili na njihova pitanja u vezi sa tim slučajem.
 
Portal navodi da poseduje i snimke poziva i Votsap prepiske između avganistanskih krijumčara i posrednika srpske policije koji im je "nudio imunitet i nastavak aktivnosti u zamenu za predaju oružja".
 
Dogovor, kako navodi portal, nikada nije u celosti ostvaren, a obračuni su nastavljeni.
 
"Oni (krijumčari) su pametni. Policiji predaju nekoliko kalašnjikova, pištolja, a imaju puno više. I uvek mogu da kupe još od Albanaca", rekao je jedan od krijumčara, za koga BIRN tvrdi da se protivi upotrebi oružja.
 
U prethodnih godinu dana zabeležene su desetine sukoba oružanih krijumčarskih bandi koje, piše BIRN, zarađuju milione evra od prebacivanja izbeglica i migranata u Evropsku uniju.
U poslednje dve godine, jedna od najnasilnijih kriminalnih bandi je marokanska grupa "Tetvani", čiji je vođa poznat pod imenom Muhamed Tetvani ili Muhamed Magrebi.
 
Grupa "Tetvani" izgubila je primat u poslednje vreme, dok je u usponu marokanska banda koju navodno vodi Kazavi (ili Kazaoui), a koji je rodom iz Kazablanke.
 
Prema izvorima BIRN-a sa terena, kontrolišu teritoriju oko Srpskog Krstura, naselja u blizini reke Tise, i dominiraju na tržištu krijumčarenja izbeglica i migranata sa severne Afrike. Kazavijeva grupa je prvobitno bila povezana sa Tetvanijima, a zatim se osamostalila.
 
Ceo tekst BIRN-a čitajte OVDE.
  • Patuljak

    06.09.2023 18:48
    Blago nama sa open Balkan
    (MISLIM IRONICNO)
  • Sremac

    06.09.2023 05:22
    V
    Gde je veliki sef da ovo resi
  • Чаруга

    05.09.2023 09:31
    Хајдучија
    Хајдучија се вратила у Србију !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.