Vojvodina gubi jezičku šarolikost: Sve manje đaka u odeljenjima manjinskih nacionalnih zajednica

U odeljenjima u Vojvodini u kojima se školuju učenici na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica svake godine sve je manje prvaka.
Vojvodina gubi jezičku šarolikost: Sve manje đaka u odeljenjima manjinskih nacionalnih zajednica
Foto: 021.rs
Vojvodina tako polako gubi jedno od svojih najvećih odlika - jezičku šarolikost.
U Vojvodini nije bilo retko da se po gradovima i selima pozdravlja i na tri, četiri jezika. Čuli bi se tu srpski, mađarski, nemački, slovački, pa tako redom. Uvek se ponešto znalo iz jezika komšija iz druge nacionalne zajednice. Tako se naviklo, piše Danas.
 
Ipak, u mogućoj budućnosti, pojedini jezici ovde se više neće govoriti. Zbog ubrzanog iseljavanja stanovništva, pogotovo nacionalnih manjina, sve je manje ljudi koji u Vojvodini pričaju jezicima koji su ovde postojali od kada je i krenulo naseljavanje ovog dela Evrope.
 
Većina Slovaka, Rumuna, Hrvata ili Mađara u Vojvodini ima pasoše Evropske unije, što im olakšava migracije.
 
Ne zaboravimo da su se u Vojvodini, pre samo par vekova na nekim mestima govorili francuski i španski, ali te nacionalne zajednice nisu uspele da opstanu na ovom prostoru.
 
Koordinatorka Odbora za obrazovanje pri Nacionalnom savetu slovačke nacinalne manjine Svetlana Zolnjan kaže da je pre deset godina u slovačkim odeljenjima u osnovnim školama bilo oko 3.400 učenika, a sada ih je tek 2.400. Za deset godina kako ističe, izgubili su 1.000 učenika, što je čitava jedna osnovna škola.
 
Inače, u 17 škola u Vojvodini može se pohađati nastava na slovačkom jeziku, a ukupan broj odeljenja je 134 u osnovnim školama, zajedno sa kombinovanim odeljenjima. Više od polovine škola u kojima postoji nastava na slovačkom ima manje od 15 đaka, koliko je minimalno propisano po zakonu.
 
"Razlog je odlazak stanovništva. Što se tiče slovačke nacionalne manjine, pre svega ljudi odlaze u Slovačku, ali i druge zemlje. Nacionalni savet nema kompetencije da reši ekonomska pitanja. Pokušavamo da stipendiramo učenike i da im na razne druge načine olakšamo školovanje, ali nažalost taj efekat je jako slab", izjavila je ona.
 
U srednjim školama na slovačkom jeziku može se učiti u dve gimnazije u Kovačici i Bačkom Petrovcu, jednoj tehničkoj školi i medicinskoj školi u Novom Sadu, na smeru medicinska sestra.
 
"Ukupno u svim odeljenjima upisano je 102 učenika u prvi razred. Nacionalni savet daje neku finasijsku podršku tim učenicima kao i Matica slovačka. Deca dobijaju kompjutere, starije srednjojškolce stipendiramo, kao i studente koji se posvete oblastima prosvete, informisanja i kulture, kako bi na taj način obezbedili stručni kadar za škole i lokalne samouprave. U novosadskoj Predškolskoj ustanovi 'Radosno detinjstvo' imamo jedno predškolsko odeljenje koje je slovačkom jeziku", nastavila je ona.
 
Na području grada Zrenjanina broj mađarskih odeljenja je ostao na nivou prethodne školske godine, ali je broj dece smanjen. U jedinoj gradskoj osnovnoj školi na mađarskom jeziku samo jedan đak prvak počinje školu 1. septembra.
Najveća dvojezična osnovna škola u Zrenjaninu, osnovna škola "Servo Mihalj" u Mužlji školsku godinu počinje sa 510 učenika u dve školske zgrade. Broj đaka je ostao na prošlogodišnjem nivou, ali je ove godine upisano manje mađarskih đaka prvaka.
 
"Očekujemo 15 prvaka na mađarskom jeziku, oni će biti smešteni u dva odeljenja, u centralnoj zgradi biće samostalno odeljenje sa 12 učenika, a u tzv. spoljnjoj zgradi kombinovano. Sedmoro dece je manje nego prošle godine što se tiče prvaka“, rekao je Atila Molnar, direktor osnovne škole “Servo Mihalj” u Mužlji za Panon televiziju.
 
Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.
  • Vladan

    06.10.2023 12:53
    @Jezici pusti

    Ne pitaš se. Celovitu i jednojezičnu Srbiju možete da pravite samo bez Vojvodine, pa tamo udrite u slogu do mile volje.
  • Jezici pusti

    05.10.2023 13:54
    Srbijanac muslimanske vere
    Kada bi mene neko pitao ja bih, da Srbija najzad ostane celovita bez straha od otcepljivanja ove ili one teritorije, KAO JEDINI SLUŽBENI JEZIK uveo jezik većine žitelja- srpski! Kod kuće i privatno, ako ga znaju, neka pričaju (i pišu) marsovskim jezikom. Zamislite šta bi bilo sa Nemačkom u kojoj žive decenijama pripadnici preko 180 nacija, kada bi svaka od njih zahtevala da službeni jezik bude njihov? Ili sa Amerikom, Australijom, Francuskom, Austrijom itd. Isto bih zabranio da se neko čiji su preci generacijama rađani na teritoriji Srbije sebe službeno i na državnom nivou nazivaju Mađarima, Hrvatima, Slovacima, Albancima sada i Crnogorcima itd. Kao državljani Srbije mogli bi da budu, po imenu države, samo Srbijanci -kao npr. u Austriji bez obzira na neko daleko poreklo svi su Austrijanci itd. Privatno neka budu i Marsovci. Sećam se da smo 60-tih godina prošlog veka u BG u gimnaziji učili šta čini državu. Odgovor je bio teritorija (mnogi je u Srbiji svojataju i već je imaju) narod koji na toj teritoriji živi (znači svi napred pomenuti) i jezik kojim se na toj teritoriji govori. Sve to postoji u Srbiji još od Kraljevine SHS- a Tito je uveo i druge jezike tobožih "nacionalnih manjina" -samo da oslabi Srbiju. Zašto toga nema u BiH, Sloveniji, Hrvatskoj? Ili u najvećem broju EU država- ako je to toliko dobro? Što onda da se čudimo ako je neko od Srbije oteo Kosovo, neko priprema odlazak Sandžaka a neki i osamostaljenje Vojvodine?
  • Ana

    05.10.2023 09:40
    Pa to je i hteo vrhovni parizer, da nas sve rastera. I uspeo je u tome.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina