Tako je za
RTS rekao docent Hemijskog fakulteta
Konstantin Ilijević, koji je dodao da je srećna okolnost to što se incident dogodio zimi kada je vodostaj reke visok.
"Da se ovo desilo leti, počele bi prvo da bujaju biljke, pa životinje. U jednom trenutku bi svi ti organizmi krenuli da umiru, i onda bi ta mrtva masa puna toksina krenula da se raspada, što bi dovelo do pomora", rekao je Ilijević.
Međutim, kako kaže, pošto se sve desilo zimi, kada je temperatura izuzetno niska, a količina svetlosti drastično manja nego leti, ne bi trebalo da dođe do bujanja biljaka i negativnih sledećih koraka.
Prema njegovim rečima, još jedna srećna okolnost jeste da je u pitanju azotno đubrivo, pošto su jedinjenja azota dobro rastvorljiva.
"Azotna jedinjenja su uglavnom dobro rastvorljiva, što znači da će ovo zagađenje najverovatnije biti poslato nizvodno i završiće kod Rumuna i Bugara i na kraju u Crnom moru", objasnio je Ilijević i ukazao da to može poremetiti njihov ekosistem.
Objasnio je da količina azotnog đubriva od 1.000 tona koja je potonula u Dunavu odgovara otprilike količini azota koju godišnje izbaci jedna Subotica u kanalizaciju.
"To što sto i nešto hiljada ljudi tokom cele godine izbacuje štetnih supstanci, vi ubacite u jedno mesto u toku jednog dana. S druge strane, srećna okolnost je što je Dunav ogromna reka i toleriše i pegla razne naše neodgovornosti", rekao je Ilijević.
Smatra da bunari koji se nalaze u okolini Dunava ne bi trebalo da imaju neke posledice.
"Ja tu ne mogu ništa da tvrdim, ali mislim da da će ovo zagađenje biti odvedeno nizvodno, jer Dunav jednostavno nosi te supstance. Dok one dođu i migriraju do bunara, sva ta jedinjenja bi već bila apsorbovana od strane živih organizama i razložena. Tako da ne očekujem da će biti problema, ali svakako bih preporučio da sve provere", ukazao je Ilijević.
Istakao je da su komunalne vode ono što najviše zagađuje Dunav u Srbiji.
"Mi ispuštamo naše kanalizacione vode neprerađene i skandalozno je da 2024. godine i Beograd i Novi Sad i svi veći gradovi svoje komunalne vode bez posebne prerade izbacuju u Dunav, a sve druge prestonice na Dunavu su to regulisale i rešile", istakao je Ilijević.
Veliki zagađivači su, kaže, i nesanitarne deponije i uticaj poljoprivrede, kao i prehrambena industrija.
"Onog momenta kada uredimo nešto po tom pitanju, počnemo da poštujemo i pravila i zakone, tog trenutka će se popraviti Dunav kao i na svim drugim mestima", zaključio je Ilijević.
U Dunavu nema promene boja i mirisa vode, te vidljive otpadne materije, nakon što je kod Bačke Palanke potonula barža koja je prevozila azotno đubrivo. Uzorci su uzeti na tri lokaliteta u zoni akcidenta, kod mosta "25. maj" koji spaja granične prelaze Bačka Palanka - Ilok. Nadležni vodni inspektori najavili su vanredno uzorkovanje u pet tačaka i danas, 9. januara, o čemu će javnost biti obaveštena u najkraćem roku.
Komentari 22
Hans
Šteta, je da ostane, na dnu našeg Dunava.
V
Teci teci Dunave...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar