Potez se objašnjavao potpunom zapuštenošću šina koje nisu remontovane često i trostruko duže nego što je bio maksimalno dopušten rok. Na njima je odavno prestao svaki saobraćaj, kako putnički, tako i teretni.
Ipak, argumentacija se privrednicima i ljudima saobraćaja tada činila nepotpunom, te i danas nemali broj stručnjaka zagovara revitalizaciju pojedinih prebrzo napuštenih šina.
Nove šine
Ovih dana od ministra za saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu Gorana Vesića slušamo drugačiju, mnogo prijatniju priču. Nakon što je izgrađena i puštena u saobraćaj brza pruga Novi Sad - Beograd, do kraja godine u prometu će biti i novopostavljene šine na relaciji Subotica - Novi Sad. Radovi na pruzi Vršac - Beograd uveliko traju.
I tu nije kraj, temeljno će se remontovati i elektrifikvoati pruge Beograd - Pančevo - Zrenjanin - Kikinda - Novi Kneževac - Subotica, duga više od 200 kilometara i znatno kraća Sombor - Vrbas. Potom bi se modernizovala i pruga Subotica - Sombor - Bogojevo - Novi Sad, te železnički centar u Subotici. Očito da će se već za koju godinu u Vojvodini, a i po celoj Srbiji, vozom putovati mnogo više i mnogo brže.
Bolji dani
Železnička infrastruktura u Srbiji je bila, znatno većim delom još uvek jeste, u jako lošem stanju. Pojedini ekonomisti liberalne orijentacije, recimo Boško Mijatović, zagovarali su ukidanje bezmalo celog šinskog saobraćaja, ostavili bi samo pojedine međunarodne relacije. Bilo je krajnje vreme odlučiti se, prihvatiti radikalan potez kako je predlagao uvažavani Mijatović, svojevremeno predsednik Programskog saveta Demokratske stranke, ili se opredeliti za temeljitu obnovu, dogradnju i modernizaciju celokupne železničke mreže.
Sudeći po radovima, izgleda da srpsku železnicu čekaju bolji dani. Mnogo je pruga, veliki je to potencijal da bi se sve napustilo. Pokazalo se da je drumski saobraćaj u Srbiji predominantan i decenijama favorizovan niskom cenom nafte. Nije gradio mostove saradnje sa drugim vidovima transporta, već je, privilegovan, neprekidno potiskivao i šinski i vodni prevoz.
Brzopleto skinuto
No, aktuelan je globalni trend sve manjeg oslanjanja na fosilna goriva. Iznalaze se novi izvori energije čija upotreba drumskom transportu ne pruža neku posebnu prednost naspram ostalih vidova saobraćaja. Vlada Srbije je izgleda uočila nove momente u evropskoj saobraćajnoj koncepciji, te se, ne zapostavljajući drumski prevoz, odlučila za revitalizaciju transporta i šinskim i drumskim putem. Etapnu izgradnju prve brze pruge u Srbiji predstavlja tek kao prvi korak u kompletnoj rehabilitaciji železničkog sistema.
No, kada je reč o onom što je predviđeno da se radi, čini se da nedostaju neke kraće šinske relacije. Ponovo se aktuelizuje revitalizacija pružnog koridora Zrenjanin - Vršac, sa koga je tako brzopleto skinuta celokupna šinska mreža. Upravo je ukidanje ove relacije pre nekoliko sezona i izazvalo iznenađenje i negodovanja u javnosti.
Okolo, naokolo
Fanovi železnice zagovaraju direktnije povezivanje šinama dva vojvođanska središta, Novi Sad i Zrenjanin. Mada na vazdušnoj razdaljini od četrdesetak kilometara, među njima nikada nije izgrađena direktna pružna veza. Ono što postoji je krajnje nefunkcinalno.
Reč je o zaobilaznom putovanju prugom Novi Sad - Titel - Orlovat, gde se pripaja na prugu Zrenjanin - Beograd. Ukupna dužina relacije je čak 94 kilometara, nekadašnji pokušaji da se oživi šinski transport na ovoj relaciji propadali su jer je putovanje trajalo i tri i po sata!
Rešenje postoji. Reč je o dogradnji postojeće pruge Novi Sad - Temerin - Žabalj sa 17 kilometara novih šina, uključujući i most preko Tise, kako bi se stiglo do najvećeg banatskog grada. Ukupna dužina trase bi iznosila 52 kilometara, bilo bi pet, šest međustanica. Putovanje bi trajalo 35 do 52 minuta. Naravno, trebalo bi malo da se poboljšaju i šine na pojedinim etapama pruge Novi Sad - Žabalj zamenitii. U svakom slučaju, uz skromne troškove dobila bi se kvalitetna šinska povezanost dve značajne vojvođanske varoši.
Blizu, a daleko
Potreba za novom pružnom relacijom se uočava posebno ovih dana kada iz Bečkereka, kako Lale tradicionalno nazivaju grad na Begeju, stižu vesti o sve bržem odlasku mladih. Podsetimo, po popisu iz 2011. godine broj stanovnika Zrenjanina je iznosio 76.511, dok je u Srednjem Banatu živelo 123.326 osobe.
Nakon 11 godina, popis je pokazao da je broj žitelja Bečkereka spao na 67.129, dok je negativan saldo u Srednjem Banatu čak 18.998. Nije u pitanju samo nepovoljan prirodan demografski trend, mladi iz Zrenjanina odlaze iz brojnih razloga, radi studija, zbog očajno lošeg kvaliteta vode, ali i usled svojevrsne saobraćajne izolacije, te su običnom svetu Novi Sad i Beograd, mada blizu, prilično teško dostupni.
Započeta rekonstrukcija pružne mreže Srbije otvara mogućnost da se pitanje Zrenjanina i Srednjeg Banata u celini, u sklopu šire akcije, elegantno i sa relativno malim ulaganjem, u velikoj meri reši.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
_voz_pruga.jpg "Vozom do Bečkereka - evo sa'će")
.jpg "I sledeće nedelje prikupljanje krvi u Novom Sadu i drugim mestima Vojvodine")
.jpg "Petoro povređenih u teškom udesu na putu Kuzmin - Sremska Rača: Morali da intervenišu i vatrogasci")
.jpg "Zmajevčaninu za ubistvo dede i njegove sestre 20 godina zatvora")
Komentari 20
Dušan
Neko
Branko
Gospodin Ministar zna da je posle vodenog najrentabilniji zeleznicki saobracaj. Ukidanjem ovog pruznog pravca u putnickom saobracaju je doslo zbog snaznog uticaja drumskog lobija. Nedavno je remontovana pruga od Novog Sada do Orlovata, tako da se koristi samo za teretni saobracaj. Most na Tisi i krak pruge u duzini od 17 km od Zablja do Zrenjanina je fantasticna zamisao, ali to do realizacije moze potrajati, a dotle treba iskoristiti postojece resurse. Taj zadatak uz pomoc ministastva moze resiti lako jaka i strucna ekipa iz Infrastruktura Zeleznice Srbije, a ako nisu u stanju gospodin Ministar zna sta treba ciniti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar