Predmet prodaje je bio udeo u vlasništvu Srbije (87,23 odsto) i udeo u vlasništvu Autonomne Pokrajine Vojvodine (12,77 odsto), po početnoj ceni od 10,19 miliona evra, prenosi
Nova ekonomija.
"Javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala subjekta privatizacije ENERGO-ZELENA DOO INĐIJA proglašava se neuspešnim", stoji na sajtu Ministarstva privrede.
Javnim pozivom bilo je određeno da zainteresovana lica mogu podneti prijave za učešće u postupku najkasnije do 27. avgusta 2024. godine.
Pravo na učešće imalo je domaće pravno lice koje je podnelo zahtev za otkup prodajne dokumentacije, potpisalo ugovor o čuvanju poverljivih podataka i otkupilo prodajnu dokumentaciju.
Takođe, pravno lice trebalo je da ispuni sledeće kvalifikacione uslove: da kao pretežnu delatnost obavlja delatnost prerade i konzervisanja mesa, koja je registrovana pre 31. decembra 2023. godine, koja je samostalno ostvarilo poslovni prihod u istoj godini od najmanje 7,2 milijardi dinara, kao i da je samostalno ostvarilo poslovni i neto dobitak u 2023. godini.
Firma Energo-zelena trebalo je da reši ozbiljan i dugo prisutan problem adekvatnog tretiranja ostataka životinja i to po pravilima Evropske unije. Rad postrojenja u Inđiji, kako je pisao Forbs, pokazao je, makar su vlasnici upozorili, da se propisi ne poštuju i godinama se spekuliše da se u Srbiji godišnje stvori oko 250.000 tona životinjskog otpada, ali se u kafilerijima tretira najviše trećina.
Kafileriju u Inđiji 2005. godine osnovao je Milan Grujić iz Šapca, zatim je 2008. godine ugovorom o prenosu vlasnik postao Nebojša Mišić iz Beograda, dok su februaru sledeće godine osnivači postali Tamara Drecun sa udelom od 15 odsto, Serž Ameje sa 25 odsto (isto koliko je imao i novi suvlasnik Tom Hanson), dok je Mišić zadržao 35 odsto.
U novembru iste godine firma je dobila današnje ime, a kao osnivač je upisana kompanija Zelena NV iz Belgije.
Država Srbija je vlasnik od 28. juna 2019. godine, a delatnost joj je bila tretman opasnog otpada, dok je sada zadužena, kako piše na sajtu, za tretman i odlaganje otpada koji nije opasan.
Belgijski vlasnici su 2014. godine shvatili da se investicija ne isplati, pokušali su da nađu zajednički jezik sa državom, ali bezuspešno. Onda su pokrenuli postupak pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog "značajnih gubitaka i štete koja je pričinjena poslovanju kompanije u Srbiji u oblasti neškodljive prerade životinjskog otpada".
"Do gubitaka i štete je došlo zbog niza nedozvoljenih radnji i propusta od strane nadležnih organa Republike Srbije", navela je tada kompanija u saopštenju za javnost.
Naveli su da Srbija, ne samo da je nanela značajnu štetu kompaniji Energo-zelena, već je ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih građana i građana drugih zemalja, ali je i prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom.
Belgijski vlasnici tražili su da im se vrati uloženih 21,5 miliona i propuštena dobit, gde je na kraju budžet Srbije ovaj poduhvat koštao oko 48 miliona evra.
"Kada smo došli na srpsko tržište očekivali smo da će država Srbija da sprovodi sopstvene zakone. Ovo se nije desilo: kao direktni strani investitor kontinuirano smo diskriminisani. Kao rezultat toga naše poslovanje je ozbiljno ugroženo, a Kompanija posluje sa značajnim gubicima", rekao je tadašnji direktor Tom Hanson.
.jpg "Nova prilika da nekome spasite život: Prikupljanje krvi u Novom Sadu i širom Vojvodine")
.jpg "Pritvor za vozača kamiona koji je prevozio tri migranta")
Komentari 4
Sremac
VelikiJA
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar