Kako piše
013info.rs, posmatrajući poslednjih pet godina, u našem okrugu, od akutnog koronarnog sindroma (AKS) godišnje je prosečno obolevalo 890 osoba. Od ukupnog broja obolelih od AKS, infarkt miokarda se potvrdi kod oko 90 odsto, a nestabilna angina pektoris kod 10 odsto pacijenata.
U 2023. godini registrovano je 657 osoba obolelih od infarkta miokarda i 48 od nestabilne angine pektoris.
Na osnovu podataka Registra za AKS, Zavoda za javno zdravlja Pančevo, od infarkta miokarda u našem okrugu češće obolevaju i umiru muškarci nego žene (odnos 60:40). Srčani udar se najčešće registruje kod muškaraca posle 55. i kod žena posle 60. godine života, međutim dijagnozu ove bolesti, ne tako retko dobiju i znatno mlađe osobe, već sa 30-35 godina.
Od AKS u Južnom Banatu u poslednjih pet godina, godišnje je prosečno umiralo 145 osoba i to uglavnom od infarkta miokarda (99 odsto). U 2023. godini registrovano je 188 umrlih od infarkta miokarda i 4 od nestabilne angine pektoris. Smrtni ishod od infarkta miokarda najčešće se beleži kod muškaraca posle 60. godine i žena posle 65. godine života, ali se registruje i kod mlađih, već u uzrastu od 40 godina.
Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) je vodeći javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U AKS spadaju akutni infarktmiokarda i nestabilna angina pektoris.
Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2023. godini sa dijagnozom AKS evidentirano 21.625 slučajeva. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 80,5 odsto, a nestabilna angina pektoris kod 19,5 odsto obolelih. Incidencija AKS iznosila je 207,9 na 100.000 stanovnika. Od ovog sindroma 2023. godine u Srbiji je umrlo 4255 osoba. Stopa smrtnosti od AKS iznosila je 36,7 na 100.000 stanovnika.
Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:
Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Duvan svake godine ubije više od osam miliona ljudi. Svakog dana skoro 22.000 ljudi umire od aktivne ili pasivne izloženosti duvanskom dimu. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima.
Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. U odnosu na žene nepušače, rizik za pojavu infarkta je 20 puta veći kod žena koje puše i istovremeno koriste oralna kontraceptivna sredstva.
Nepravilna ishrana – je nezavisan faktor rizika, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, kao što su: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Procenjuje se da oko tri milijarde ljudi širom sveta nema pristup bezbednoj i zdravoj hrani.
Urbanizacija, promena načina života i povećana dostupnost prerađene hrane, u poslednjih 50 godina doveli su do nezdravih promena u obrascima ishrane. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20 odsto svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za tri do pet puta.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 1
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar