Plodne zemlje u Vojvodini sve manje za male ratare: Najkvalitetniji hektari u rukama veleposednika

Autor: Danas

Info
24.11.2024.
14:06 > 19:15
Samo prošle godine Holandija je izvezla jaja, mlečnih proizvoda, cveća i mesa u vrednosti od 36 milijardi evra. Ceo srpski izvoz prošle godine bio je 28,6 milijardi evra.
Plodne zemlje u Vojvodini sve manje za male ratare: Najkvalitetniji hektari u rukama veleposednika
Foto: Pixabay
Holandija ima četiri miliona krava, mi ih nemamo više od 725.000. Ova zapadnoevropska zemlja ima 13 miliona svinja, u celoj Srbiji ih je danas koliko i posle Drugog svetskog rata - oko dva miliona.
 
Holandija je četiri puta manja po površini od Srbije, a otprilike ista kao Vojvodina. Osim toga, Vojvodina i Holandija imaju još jednu zajedničku stvar - plodno zemljište, i jednu vrlo bitnu razliku - odnos države prema tom zemljištu, navodi Danas.
Odnos holandske države je jasan i očigledan jer su oni druga zemlja na svetu po izvozu poljoprivrednih proizvoda, u Srbiji je sve mnogo nejasnije, od toga na koji način država pomaže ovaj bitan sektor, do toga kako se odnosi prema poljoprivrednicima i zemljištu.
 
Prodaja kvalitetnog zemljišta budzašto stranim kompanijama i ustupanje državne zemlje u zakup samo velikim biznismenima, najveće su zamerke domaćih poljoprivrednika koji se plaše kakvu bi budućnost ovaj sektor mogao da ima. Stotine hiljada hektara plodne vojvođanske zemlje je u rukama države, a "obični" ratari sve teže dolaze do nje. Dobar deo te zemlje rasprodat je domaćim veleposednicima, ali i stranim kompanijama, koje su se "ušunjale" na mala vrata, dobile zemlju i gazdinstva po niskim cenama - poput pojedinih kompanija poreklom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Al Dahre, Al Rawafeda, Jugo Elit Agra.
"Najveći deo državne zemlje je prodat Al Dahri. Zemlju su ranije pokupavali naši ljudi, a sad je veliki problem bio i to što je ta zemlja, na kom je je bio Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), dat Al Dahri za jako malo novaca, po 6.000 evra za hektar. Jedan deo poljoprivrednika iz Banata u to vreme je bio spreman da kupi tu zemlju koja se naslanja na Čentu, Barandu, ali im nije data prilika", kaže za Danas Đoka Ćurčić, poljoprivrednik iz Vilova.
 
On ističe da u Banatu dobar deo državne zemlje rade domaći tajkuni. Napominje da su velike korporacije uzele najveći deo državne zemlje da rade i da mladi poljoprivrednici ne mogu da dođu do njiva.
 
"U Banatu imamo mnogo državne zemlje, nekada se moglo doći u zakup te zemlje, redovno, licitacijom. Građani su učestvovali na licitacijama za zakup, u nekoliko krugova se to odlučivalo, a tek u trećem krugu su ljudi 'sa strane' mogli da dođu i da se prijave", napominje ovaj poljoprivrednik, koji obrađuje 17 hektara svoje i 15 hektara tetkine zemlje.
 
Od države ne uzima ništa u zakup, jer ta zemlja više nije dostupna "običnim" poljoprivrednicima.
 
"I oko tog zakupa je bilo malverzacija jer je zemlja naših predaka prodata nekim ljudima sa strane. Ta naša zemlja je prodata, a posle je u restituciji naslednicima ponuđena neka druga zemlja, dalje odavde, lošijeg kvaliteta", kaže Ćurčić, koji je treća generacija u svojoj familiji koja za život zarađuje od obrade zemlje.
 
Pored domaćih igrača, u igru ulaze i strani
 
Do pre nekoliko godina najveći zemljoposednici u Srbiji bili su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković, ali je sada konstelacija snaga na srpskim oranicama drugačija, kaže član Nacionalnog konventa EU u Srbiji Branislav Gulan.
 
Ova tri biznismena među domaćim privrednicima slove za vlasnike najviše hektara vojvođanske zemlje. Međutim, poslednjih godina situacija se promenila jer su se u igru oko zemljišta uključile i neke druge, strane kompanije.
 
"Najveći deo zemljišta koji su kupili stranci kupljen je odmah nakon pljačkaške privatizacije koja je usledila tokom dvehiljaditih. Trenutno četiri stranca drže 120.000 hektara u Vojvodini, a isto toliko je domaćih krupnih veleposednika", ističe Gulan za Danas.
Biznismen iz Novog Sada Petar Matijević, vlasnik industrije mesa i grupacije koja ima više od 70 preduzeća, prema informacijama koje ima Gulan, obrađuje 33.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga u vlasništvu ima 28.000 hektara. Osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva Miroslav Aleksa obrađuje 20.000 hektara, od čega je polovina u zakupu.
 
Uz ove domaće privrednike koji su budućnost svog biznisa videli u poljoprivredi i vojvođanskoj zemlji, poslednjih godina su na plodne ravničarske lance oko bacile i firme iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što skreće pažnju javnosti jer domaće zakonodavstvo ne dozvoljava prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.
 
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.

Teme

poljoprivredno zemljište

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

  • Sasa

    24.11.2024 • 21:21
    Kamo lepe
    srece da smo finasijski odvojeni od beogradskog pasaluka, kad vec teritorijalno nismo.
    Mada, sta se sekirate sada ce Maja Gojkovic dovesti one iz Ling Longa da se bave poljoprivredom ovde u nasoj Vojvodini.
    Kako vas sekto nije sramota, gori ste od termita, devstirali ste ovu zemlju u potpunosti......

  • VV

    24.11.2024 • 21:10
    Pošaljite našu udbaško-partijsku bratiju u Holandiju i Emirate da im budu na vlasti obe zemlje će munjevito bankrotirati i početi da uvoze jedni hranu a drugi naftu. Vojvodina bi se spasila otcepljenjem od Sorabije što je sasvim realno pošto su se od njih otcepile sve bivše republike SFRJ i pokrajina Kosovo. Samo je još Vojvodina ostala videćemo dokle. Sorabi svakako preziru Vojvodinu i Vojvođane smatrajući ih samo lakom metom za pljačku što je bilo potpuno tačno u poslednjih 35 godina. Osnovni razlog operacije "Jogurt revolucija" iz 1988-e bio je pre svega ogromna pljačka naše Vojvodine. Nacionalizacijom opljačkane imovine Vojvodina odmah postaje mala Švajcarska možda i više od toga.

  • 5 N 24

    24.11.2024 • 20:26
    i da se nadovežem objavili ili ne.da je Vojvodina samostalna davno bi smo bili EU pa možda cak i Holandija

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 7 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Novi protest danas kod Železničke stanice:
Novi protest danas kod Železničke stanice: "Farbaćemo Bulevar oslobođenja u crveno"
Preminuo Dragan Marković Palma
Preminuo Dragan Marković Palma

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

"Carska bašta" ipak ne ide u stečaj

24.11.2024.• 0
Sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se utvrđuje da je Proveg Opovo povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka nad firmom "Carska bašta" za veleprodaju voća i povrća i gajenje povrća.
Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

20.11.2024.• 5
Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.