Društvo za zaštitu i proučavanje ptica objašnjava: Ovako će 19 rečnih bivola oživeti Obedsku baru

Svojom pašom i životnim navikama, krdo od 19 rečnih bivola među kojima je po devet ženki i teladi, kao i jedan mužjak, omogućiće obnovu staništa.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica objašnjava: Ovako će 19 rečnih bivola oživeti Obedsku baru
Foto: Pixabay
Dodatno, time će se omogućiti i povratak čaplji, malog i velikog vranca, orla belorepana i kliktaša.
 
Dugoročni cilj projekta "Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u SRP Obedska bara", koji se sprovodi uz podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji" je povratak mnogih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta na ovu teritoriju, kažu u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica.
 
"Ono što je potrebno i što želimo da uradimo jeste da vratimo nekadašnje spektakularno velike kolonije čaplji svih evropskih vrsta koje su ovde boravile i redovno se gnezdile, kao i malog i velikog vranca. Želimo da povećamo populacije belorepana, pa možda i orla kliktaša", saopštilo je Društvo za zaštitu i pručavanje ptica Srbije.
Kažu da na području Obedske bare postoji veliki broj ugroženih vrsta bi voleli da vrate a njihov povratak će, kako ističu, biti moguć upravo "vrednim radom bivolica i bivola".
 
"Ornitolozi prate brojnost ptica na Obeskoj bari na mesečnom nivou, kako bi se ustanovilo koliki je zapravo značaj prisustva bivola", rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
On objašnjava da bivoli sve češće imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope. 
 
"Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate postignute u susednim zemaljama, odlučeno je da se ista praksa primeni u Srbiji. Svojom ispašom i kretanjem ove životinje pomažu u kontroli vegetacije sprečavajući širenje invazivnih biljaka, stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koji postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene. Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla", navodi se u saopštenju.
 
Bivole karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa. Od domaćih krava razlikuju se po kompletno crno obojenom telu sa akcentima braon boje, sivim rogovima koji su prisutni kod oba pola i povijeni ka zadnjem delu tela. 
 
"Mladunci prvih šest do dvanaest meseci sisaju i postepeno se privikavaju na ispašu. Prosečan životni vek ovih fascinantnih životinja u prirodi je 25 godina, dok u uzgoju često žive i duže. Ljudi koji ih neguju znaju da su ove životinje blagog temperamenta i ističu da su izuzetno pametne i poslušne, a druge životinje uživaju u njihovom prisustvu, timareći ih, koristeći ih kao prevozno sredstvo ili kao platformu za nadgledanje okoline", navode u ovoj organizaciji.
 
Otpornost i samostalnost bivola smanjuje njihovu potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta. 
 
"Zbog valjanja u blatu, bivoli nemaju mnogo problema sa spoljašnjim parazitima poput muva i krpelja što smanjuje opasnost od bolesti koje prenose ovi paraziti. Ove životinje ne zahtevaju veterinarsku negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet", ističe se u objašnjenju.
Iako samostalni, bivoli nisu potpuno divlji. Oni, kako se navodi, dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima. Brigu o grlima na Obedskoj bari sada vodi stočar, a grla su ograđena specijalnom ogradom koja će vremenom biti pomerana. U zimskom periodu, kao i noću, ukoliko to požele, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina