Nenajavljenim kontrolama do uvida u stanje domova za stare

Nemoguće je ući u trag broju ilegalnih domova za starije osobe, pošto vlasnici svoje objekte registruju kao pansione, trgovinska preduzeća, privredna društva i ostale kategorije koje ne podležu inspekcijskoj proveri Ministarstva rada. Jednostavnom internet pretragom dobija se na desetine preporuka za smeštaj starijih osoba, obično u vidu stanova i pansiona, a vlasnici navedu da poseduju licencu za rad, iako to ne mora biti tačno. Istina je da su ovi domovi samo registrovani u Agenciji za privredne registre, ali ne kao domovi za pružanje nege starijim osobama.

S druge strane, mnogi registrovani privatni domovi za starije ne ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o socijalnoj zaštiti niti Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite, a pružaju usluge i to na neadekvatan, često nehuman način. Time se ključno ne razlikuju od "divljih" domova – nemaju dovoljno prostora za život, stariji nemaju adekvatnu ishranu, žive u nehigijenskim uslovima i uplašeni da se nekome obrate za pomoć. Kako je upozorio Pokrajinski ombudsman, korisnici su često i fizički sprečeni da reaguju za svoje dobro jer su bukvalno vezani katancem.

"Starija lica su često smeštena u neodgovarajuće objekte, na spratovima (najčešće privatnih kuća) iako su teško pokretni bez adekvatnih pomagala, a izlazak iz objekta svodi se na boravak na nebezbednim terasama ili poluotvorenim prostorima. Domovi su često ograđeni visokim ogradama, gotovo uvek zaključani, bez adekvatnog dvorišnog prostora i prostora za slobodne aktivnosti, te su korisnici usluga doslovno lišeni slobode", nedavno je upozorio Pokrajinski ombudsman. Nakon ove poražavajuće informacije, postavlja se pitanje kontrole smeštaja za starije osobe, a konačno je reagovalo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, krenuvši u nenajavljenu kontrolu domova za starije. Prvi dom na koji je stavljen katanac je na jedan dom u Kovinu, u kojem je boravilo najmanje sedam osoba, u neadekvatnim uslovima i za 800 dinara dnevno. Njima je ilegalan smeštaj naplaćivala vlasnica D.K, po zanimanju matičar.

Ovakve iznenadne akcije samo su pokazatelj neorganizovanosti i nezainteresovanosti nadležnih organa, kada je reč o socijalnim pitanjima. Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, na teritoriji Vojvodine postoji 25 privatnih domova za starije, koji poseduju dozvolu i licencu za rad, i to po jedan dom u Sremskoj Kamenici, Petrovaradinu, Futogu, Mramorku, Kovačici, Paliću, Senti, Vladimirovcima, Kelebiji, Starom i Novom Slankamenu i u Padini. U Alibunaru i Šidu postoje po dva registrovana privatna doma, dok u Subotici postoji čak devet privatnih domova sa licencom. Da je Subotica poseban slučaj upozorava i zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić. On kaže da je problem sa ilegalnim domovima u Subotici možda i veći nego u Novom Sadu, ali da se ne smeju ignorisati i manje sredine.

"Kontrola ovih domova treba da bude ujednačena bez obzira na to gde se oni nalaze, pogotovo jer veliki broj starih osoba o kojima nema ko da se stara živi u seoskim sredinama. Osnovno polazište uvek su potrebe korisnika: da su smešteni u sredini najsličnijoj onoj iz koje su došli i da se proveri da li su domovi registrovani u sistemu socijalne zaštite, jer to podrazumeva kakvu-takvu kontrolu državnih organa nad radom tih domova. U državnim domovima se sitematizacija radnih mesta poštuje, dok će se u privatnim domovima pitanje zapošljavanja stručnih lica i obavljanja odgovarajućih poslova u skladu sa sistematizacijom unaprediti tek kada u domovima bude uvedeno licenciranje", kaže Arambašić.

S obzirom na to da privatni, a naročito ilegalni domovi lako izbegnu inspekcijske kontrole, vlasnicima je lako smanjiti broj zaposlenih i na ta mesta postaviti osobe relativno ili uopšte neupućene u posao. To su često jedna ili dve negovateljice, iako su domovi obavezani da zaposle i jednog socijalnog radnika, odgovarajući prirodi ustanove. Nije isključeno ni da je vlasnik "doma" jedini prisutan, uz stariju osobu, a on reguliše sve poslove – od ishrane korisnika do naplate usluga. Pošto su cene u privatnim domovima često niže od cena u državnim gerontološkim centrima, vlasnici ni ne izdaju fiskalne račune, novac uzimaju na dnevnicu i uključuju dodatne troškove, poput kupovine (nekad i nepotrebnih) lekova. Ne postoji kontrola ishrane korisnika, pošto vlasnici ne obezbeđuju usluge nutricioniste, koji je obavezan u registrovanim centrima.

Obaveza inspektora socijalne zaštite je da, na neposredan način, ustanovi da li je korisnicima pružena usluga u skladu sa zdravljem, ali i sa zakonom. Kako kaže Gorica Maksimović iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, problem za sada ne postoji u gerontološkim centrima, u narednom periodu je planiran pojačan nadzor nad radom privatnih ustanova, kako bi se ustanovilo da li ti objekti poseduju Rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada i obavljanje delatnosti socijalne zaštite.

"Početkom jula 2014. godine izvršen je vanredni inspekcijski nadzor nad radom ustanova za smeštaj odraslih i starijih čiji je osnivač Pokrajinska vlada i ustanovljeno je da u ovim ustanovama za smeštaj nije uočen ni jedan indikator koji bi ukazivao na kršenje osnovnih ljudskih prava korisnika usluga. U narednom periodu planiran je intenzivniji nadzor nad radom privatnih domova. U toku je i postupak licenciranja svih ustanova socijalne zaštite koje će doprineti i unapređenju kvaliteta usluga. Licenciranje je postupak u kojem se ispituje da li ustanova socijalne zaštite, odnosno pružalac usluga socijalne zaštite, ispunjava kriterijume i standarde za pružanje usluga u oblasti socijalne zaštite", kaže Maksimovićeva i dodaje da je licenca javna isprava kojom se potvrđuje da radnik ispunjava sve uslove da pruža usluge socijalne zaštite.

Doduše, nije isključeno da objekat sa oduzetom dozvolom za rad i dalje posluje. U to se nedavno uverio i Stevan Arambašić, kada je obilazio dom za starija lica u Bačkom Betrovom Selu, kojem je oduzeta dozvola ali radi u tajnosti, navodno sa 11 korisnika usluga. Prema nezvaničnim informacijama portala 021.rs, taj objekat je u vlasništvu Ildiko Konc. Kako je saopštio zamenik pokrajinskog ombudsmana, njemu i njegovom timu je prilikom nenajavljene posete pomenutom domu zabranjen ulazak, te mu je rečeno da "dođe za sat vremena", što pokazuje da zaposleni ne znaju koja ovlašćenja ima ombudsman, a koje obaveze ima vlasnik takvog domaćinstva.

Takođe, ombudsman je rekao da postoje slučajevi kada su zaposleni u centrima za socijalni rad ujedno i vlasnici neregistrovanih privatnih domova za negu starijih. "Napominjemo da se radi o samo jednom slučaju i postupak u vezi sa njim je u toku", o ovom slučaju kaže Stevan Arambašić, koji je sa ekipom predstavio "Nacionalni mehanizam za prevenciju torture" (NPM), novi mehanizam u Srbiji, koji je u približno 70 zemalja sveta imao značajne efekte.

NPM je u Srbiji do sada obavio preko 60 poseta, i to zatvorima, policijskim stanicama, psihijatrijskim bolnicama, te domovima za stare. Posete su se do proleća obavljale najavljeno i sa ciljem predstavljanja ovog mehanizma, a od proleća se posete obavljaju nenajavljeno. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)