I Vojvodina prodaje deonice u Tesla banci

Srpsko-hrvatska Tesla štedna banka gomila gubitke i teško da će opstati. "Globus" piše da su situacijom nezadovoljne i Srbija i Hrvatska.

Srpsko-hrvatska Tesla štedna banka gomila gubitke i teško da će opstati, piše zagrebački "Globus".

Hrvatski nedeljnik tvrdi da su situacijom u Tesla banci nezadovoljne obe strane i Srbija i Hrvatska. U Srbiji, lideru DS-a i vojvođanskom premijeru Bojanu Pajtiću upućuju se optužbe da je ulaganjem u Tesla banku oštetio Razvojni fond Vojvodine, dok u Hrvatskoj negoduju oni koji su uložili novac – privrednici.

- Banka ostvaruje gubitak, ali to ne znači da je propala. Većinski deoničari odlučili su da prodaju uloge. Objavili smo pozive za prodaju deonica. Ako se u dogledno vreme ne prodaju, možemo očekivati i da će se banka ugasiti. Jer, ako kontinuirano ostvaruje gubitke, bolje ju je likvidirati - kaže Zvonko Agičić, predsednik Uprave banke i dodaje "da bi se banka razvila, trebao joj je minimalni početni kapital od 18 miliona evra, a sakupilo se samo 4,9 miliona".

Priča je počela pre tri godine kad je Tesla štedna banka dobila odobrenje Hrvatske narodne banke za poslovanje i tako postala prva srpska finansijska institucija u Hrvatskoj od početka 90-tih. Zamišljena je pre svega kao razvojna banka koja će povoljnim kreditima i logističkom podrškom omogućiti održiv povratak srpskih izbeglica i olakšati Srbima u Hrvatskoj osnivanje malih i srednjih preduzeća.

Srbija je preko Fonda za razvoj Srbije uložila 1,7 miliona evra i postala najveći deoničar (30 odsto kapitala). Vojvodina je preko Fonda za razvoj Vojvodine dala 1,5 miliona evra (26 odsto kapitala). Osim fondova za razvoj, u priču su ušli i hrvatski privrednici. I to Tvornica ulja "Zvijezda" sa oko 500.000 evra, "Končar" sa oko 400.000, zatim Sladorana Županja, "Đuro Đaković"... Sad te firme traže da im se novac vrati. I država Hrvatska obećala je pomoć, ali nije uložila ni kunu, zaključuje zagrebački list.

Fondovi prodaju deonice

- Fond za razvoj Srbije doneo je odluku o prodaji deonica, pa će tako učiniti i pokrajinska vlada. Dali smo saglasnost Fondu za razvoj Srbije da proda i naše deonice - kaže pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman i dodaje da je Srbija imala interes da ubrizga još deset miliona evra, ali se posle poplava odustalo.

  • Kiklop

    11.08.2014 12:08
    Pa koliko ima tih "Razvojnih banaka" i kojekakvih "banaka" koje služe da se politička kamarila namlati para? Da podele kojekakve milionske kredite bez pokrića. Niko kriv, normalno, uvek "oni prethodni". Koliko je pokradeno trebaće poreze na stančiće podići 1000% i kojekakve vazdušarine uvesti, plate i penzije za 50% smanjiti, sve da bi se pljačka otplatile. Mamu vam svima...
  • Maladija

    11.08.2014 10:07
    Kad čujem banka i Vojvodina, prva asocijacija su mi Pajtićevi puni džepovi.
  • Anonimus

    11.08.2014 09:41
    Pajtić
    Ovo nema nikakve veze sa zajedničkim ulaganjima Srbije i Hrvatske. Reč je o izvlačenju para iz Vojvodine u ime dr Pajtića (i sasvim sigurno saradnika mu u HRV). Kao i RBV. Kako niko nije odgvoran za RBV (zbog povezanosti svih političkih struktura i udela u kolaču), koja je kod nas, neće biti ni za ovo.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

"Carska bašta" ipak ne ide u stečaj

Sud u Zrenjaninu doneo je rešenje kojim se utvrđuje da je Proveg Opovo povukao predlog za pokretanje stečajnog postupka nad firmom "Carska bašta" za veleprodaju voća i povrća i gajenje povrća.

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.