Tomanova Makanova: Prava manjina zagarantovana, uslovi za život loši

Načini na koje se ustavom zagarantovana prava nacionalnih manjina praktikuju i unapređuju nisu, doduše, uvek definisani.

Trenutno je aktuelno pitanje izbora saveta nacionalnih manjina, čiji se predstavnici do subote, 23. avgusta upisuju u birački spisak, kako bi na izbore izašli 26. oktobra. Potpredsednica Skupštine Vojvodine i predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne zajednice Ana Tomanova Makanova kaže u intervjuu za 021 da se nacionalne zajednice trenutno susreću sa sličnim problemima kao i većinska zajednica, a to su odliv mozgova i loša finansijska situacija.

- Ovo bukvalno znači da manjinska populacija, kao i većinska, odlazi iz zemlje. Osim ovoga, kod nas je sve manje dece jer mladi nemaju sigurnost i perspektivu. Nije bajno ni u Evropskoj uniji, stanovništvo se razređuje jer su ljudi stalno na putu, u potrazi za boljim životom koji im matična država, uglavnom, ne pruža. Prioritet porodice i tradicionalnog, čuvanje nacionalnih dimenzija i blaga postaje nekako manje značajno. Ne možemo ni da očekujemo čuda kada ljudi rade dva ili tri posla da bi preživeli. Postali smo masovno potrošačko društvo i zaboravili da živimo ljudskim životom.

Vojvodina ima ustavom regulisana prava manjina, ali manjinsko stanovništvo odlazi. Da li to znači da je situacija u drugim sredinama lošija?

- Ako govorimo o stvarnim pravima, mogućnostima i uslovima, pripadnici nacionalnih zajednica mogu da koriste sva stečena prava u ustavu ove zemlje i ona su dobrobit i blago ne samo Srbije, nego i Vojvodine. To je naše iskustvo i suživot koji se ovde talože već 300 godina, ali imamo i zakone i nacionalne savete kao organizacije i ustanove kulturne samouprave, čime retko koja država, čak i u Evropi, može da se pohvali. Samoupravama se daje mogućnost da same kreiraju i biraju prioritete i donose strategije u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, kako bi preuzele odgovornost za vođenje svoje nacionalne zajednice kao aktivne, prisutne i integrativne u najširi društveni i politički život.  Imamo institucije, imamo mehanizme zaštite, od ombudsmana do organa na lokalnom nivou. Sve mehanizme i poluge zaštite imamo, ali treba da se menja jedan velik deo zakona. Postoji dobra polazna osnova i sigurno je da ispod tog nivoa već stečenih prava ne možemo i ne želimo da idemo. Prava manjina, stoga, mogu samo da se poboljšaju. Problem u manjinskim zajednicama ogleda se u činjenici da mladi odlaze da studiraju u inostranstvo i svako traži svoj životni put - nikome ne možemo da naredimo da se vrati u sredinu koja mu ne odgovara. Nezaposlenost i pokretljivost su problemi cele Evrope, ne bih zaključila da je situacija nužno lošija.

Da li se male sredine osećaju izolovanim od centara, poput Novog Sada?

- Ne razmišljam u tom pravcu, jer je logično da ne možemo u svakoj manjoj sredini da uspostavimo taj nivo institucija kao u većim sredinama. Na primer, predškolska ustanova, osnovno obrazovanje i fakulteti ne mogu biti stacionirani u svakoj sredini koja je naseljena, jer ne bi bilo racionalno. Ako uzmemo za primer Bač, sa dve gimnazije, to je sasvim dovoljno da se pokrije taj broj stanovništva, ali i okruženje. Manjine u tim sredinama imaju i domove učenika i slušaju srednje obrazovanje na svom jeziku. Naši uslovi sasvim su adekvatni i bolji od uslova u mnogim sredinama sa nacionalnim manjinama. Najznačajnije je da postoje jezik i literatura, što je zastupljeno i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kao i na Filološkim fakultetu u Beogradu. Tu su i kulturno-umetnička društva, koja neguju domaću tradiciju. Najveće je pitanje naše mobilnosti i spremnosti u ovim teškim vremenima, kad su mladi nezaposleni i problemi u celoj državi stoje. Ne možeš da nađeš zaposlenje, a i natalitet je sve manji.

Šta pokrajinska vlast može da učini da bi se sprečio odliv mozgova?

- Ono što sigurno ne možemo jeste da manjinama zabranimo da odlaze, jer je to u domenu ljudskih prava. Možemo da se potrudimo da im obezbedimo bolje uslove i što manje razloga da napuste svoje sredine. Na primer, Kovačica je izgradnjom novog etno-doma naivnog slikarstva obezbedila novu instituciju iz oblasti kulture, koja će biti ponuda turistima. Ovde nastupa apsurd - nikoga u tom etno-centru naivnog slikarstva ne možemo da zaposlimo, jer imamo uredbu Vlade kojom se određuje da dve godine nema novih radnih mesta. Stoga će etno-centar dve godine biti zaključan. Eventualno ćemo otvoriti ove prostorije u slučaju da se neko najavi za posetu. U nesređenoj državi teško da možeš da pružaš povlastice za zapošljavanje samo pripadnika nacionalnih zajednica i tu imamo iste probleme kao i ostali građani. Ali, verujem da je ta integracija manjina koja postoji nešto veoma pozitivno, jer oni tu žive 300 godina i sa nama u suživotu.

Kako drugi narodi Evrope posmatraju suživot koji postoji u Vojvodini?

- Tu pojavu posetioci iz drugih zemalja ne mogu da razumeju, jer nemaju takvu integraciju manjina i ne gledaju ih na isti način. Naša multikulturalnost i interkulturalnost je potpuna novost za njihov doživljaj manjina. Oni različitost vide kao imigraciju, radnu snagu koja dolazi iz svih država, kao lažne azilante. Zbog toga Vojvodinu predstavljamo kao pozitivan primer rešavanja pitanja nacionalnih zajednica, ali različitost može da bude i pokretač razvoja građanskog društva, u kojem su svi jednaki. Bitno je da sami pripadnici manjina prenose svoja pozitivna iskustva i da se ne zadržavamo samo na negativnim iskustvima. Prilike poput ovogodišnje Letnje akademije Skupštine evropskih regija su savršene za razvijanje poznanstava i prenošenje utisaka. Akademija se trenutno održava na nekoliko lokacija u Vojvodini i trebalo bi da predstavi Vojvodinu i njenu multikulturalnost u najboljem svetlu.

Da li ćete biti iznenađeni ako se, nakon Letnje akademije, sve završi na priči?

- Znam da godinu dana radimo samo na organizaciji ovog skupa. Znam koliko smo vremena i truda uložili kako bismo dobili saglasnosti za sve događaje, svaka sitnica je išla na saglasnost u AER, jer oni i finansiraju projekat. Radimo na tome da ovo uspe i nadamo se da će ljudi zaduženi za projekte i strategije iskoristiti ovu šansu. Mi smo im, takoreći, sve pružili na tacni. Pored akademije, odvijaju se i radni sastanci, na kojima razgovaraju članovi evropskih ustanova i bitno je da se sve ne završi na priči, već da iskoristimo znanje i umeće prisutnih i veoma obrazovanih ljudi. Stručnjaci Skupštine evropskih regija su, recimo, napravili studiju energetske izvodljivosti za jednu osnovnu školu u Temerinu. Zašto to nisu naši stručnjaci uradili?

Letnja akademija Skupštine evropskih regija počela je 17. avgusta u Novom Sadu, a trajaće do 23. avgusta. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)