Pančevo: Jedan oboleli od virusa Zapadnog Nila

Ipak, reč je bila o lakšem slučaju, pa ovaj pacijent nije zadržan na bolničkom lečenju, a analizu krvi je izvršio sam u Beogradu. Po rečima tog pacijenta, on nigde ovog leta nije putovao. Na Infektivnom odeljenju je trenutno pet pacijenata sa težom kliničkom slikom, a rezultati sa Torlaka će pokazati da li je uzrok njihove bolesti virus Zapadnog Nila, reči su dr Biljane Jakovljević, infektologa.

- Trenutno na odeljenju ima pet pacijenata sa slikom virusnog meningitisa i dva pacijenta sa slikom virusnog encefalitisa. Serologija koja se radi trenutno je na Torlaku i u radu je. U odnosu na prošlu godinu, ove nedelje ili nešto malo ranije počinju da nam se javljaju pacijenti koji imaju simptome virusnih infekcija koje mi viđamo i viđali smo prošle godine u okviru groznica izazvanih virusom Zapadnog Nila. Doduše, nemamo još potvrde iz referentne laboratorije u Torlaku da li se radi o virusu Zapadnog Nila ili ne. Znači kod slučajeva kada liče na viroze, mi ni ne radimo identifikaciju virusa. Virus se radi jedino kod komplikacija, odnosno identifikacije virusa se radi jedino kod teških oblika neuroinfekcija – meningitisa, odnosno virusnih encefalitisa. Nažalost, nama su te analize još uvek u radu - kaže Biljana Jakovljević.

Virus Zapadnog Nila, to jest antitela koja su dokaz da je bilo oboljevanja, pronađen je ipak kod životinja, i to kod kokošaka i konja. U Vetarinarskom institutu potvrđuju da su takvi slučajevi zabeležni u Starčevu, Jabuci i Opovu.

- Na nivou južnog Banata, koji Institut pokriva, odabrali smo gazdinstava živine i konja, koja se ispituju u periodu od kraja maja do sredine septembra. Jedan od bitnih repera za odabir gazdinstava je bila situacija sa virisom Zapadnog Nila u toku 2013, kada smo imali preko 40 obolelih ljudi. Tamo gde smo imali obolele ili eventualno smrtne ishode, mi smo uzeli kao polazne tačke za ispitivanje krvi konja i živine. Pronašli smo antitela u par uzoraka. Možemo reći da smo u samom naseljenom mestu pronašli životinje koje su nosioci antitela, što znači da je ta životinja bila u kontaktu sa virusom. Ne mogu reći ostale rezultate ali bilo je sporadičnih nalaza do avgusta meseca - kaže epizootiolog Aleksandar Živulj iz Veterinarskog specijalističkog instituta Pančevo.

Najbolja preventiva virusa Zapadnog Nila je sistematsko uništavanje komaraca. - Definitivno, tamo gde se izolovao virus kod komaraca, ili tamo gde smo pronašli antitela, trebalo bi uticati na prenosnike, dakle suzbijati komarce koliko je moguće. Idealno bi bilo da se radi sistematski, kao što je bilo pre neki dan, ali i lokalno. Pod broj jedan - voditi računa o zaštiti ljudi, stavljati mrežice na kući. Cela priča o groznici Zapadnog Nila je jako bitna zbog ljudske populacije. Konji oboljevaju, dešavaju se kliničke slike, ali mi na teritoriji Srbije još nismo imali konja koji je bio sumnjiv po pitanju ponašanja. Kada je u pitanju domaća živina tu se ništa klinički ne dešava. Živina ne oboljeva, ne uginjava i to što smo tamo pronašli neka antitela, nema nikakav uticaj na meso ili zdravstveno stanje te živine. Ta živina može normalno da nosi jaja ako je nosilja, ili da se kolje ako su brojleri - objašnjava Živulj.