Kikinda: Divlje deponije sve veći problem

Dok se jedna deponija rasčisti, druge se već stvaraju. Najkritičnija je površina na Kvantašu, gde su postavljena dva kontejnera kako bi prodavci polovne garderobe, koji su odnedavno preseljeni odlukom opštinskog Veća, mogli da odlažu sav nepotreban materijal. Međutim, kontejnere su počeli da koriste i ostali sugrađani, bacaju otpad u neposrednoj blizini i tako stvaraju divlju deponiju, rekao je Milivoj Linjački, član opštinskog Veća zadužen za komunalnu infrastrukturu.

-Nailazili smo na različit otpad koji ne bi smeo da se baca u ove kontejenere, od šuta do
uginulih životinja i ostalog smeća. Iako je prvobitna namena postavljanje ovih kontejnera bila za
potrebe ljudi koji rade na Kvantašu, ostali sugrađani mogu da ih koriste, a ne da stvaraju divlju
deponiju - naglasio je Linjački. Iako je lokalna samouprava  u nekoliko navrata apelovala na sugrađane da bacaju smeće na mesta koja su isključivo predviđena za to, apel kao da niko nije čuo.Upravo zbog takvog nemarnog i nesavesnog ponašanja, rad Komunalne inspekcije u narednom periodu biće pojačan, upozorio je Linjački.

Kazne za sva nesavesna lica koja bacaju otpad na mesta koja nisu predviđena za njihovo odlaganje su: za pravna lica od 50.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička od 10.000 do 250.000 dinara. Uklanjanje divljih deponija lokalnu vlast na godišnjem nivou košta od 3.000.000 do 5.000.000 dinara.

Postoje mnogo korisniji načini trošenja sredstava, kao što je na primer ozelenjavanje grada, a ne uklanjanje divljeg smeća, naglasio je Linjački. Dok god ne razvijemo svest o zdravoj okolini, novac će se uzaludno trošiti.