Subotica: Ne znaju gde sa uginulim životinjama

Od početka jula, kada su nove odredbe stupile na snagu, po svako uginulo grlo mora doći vozilo kafilerije u Somboru. To ne bi bio problem da od subotičkih salaša i gazdinstva do Sombora nema više od 60 kilometara u jednom pravcu, te se kafileriji ne isplati da šalje vozilo zbog jedne svinje ili teleta, već čeka da se nakupi više komada.

- Uginula mi je steona junica i dok smo ih nedelju dana čekali da dođu, smrad je bio po celom selu, a o mogućoj zarazi da i ne govorimo. Zvala sam ih stotinu puta, i tek kad sam, već očajna, rekla da ću sa telom junice izaći ispred Gradske kuće, onda su došli i odneli je - kaže Mira N.

Sličan problem imao je i Marko Ruski, koji je jednako dugo čekao da mu odnesu uginulo tele. - Dosad smo uginulu stoku sami sahranjivali, ili smo je davali zoo-vrtu na Paliću i azilima. Sada to ne možemo, jer ako je kafilerija ne odnese, ne možemo je skinuti sa evidencije farme ili gazdinstva. Ostaje nam samo da bude u dvorištu, leš se raspada sve dok neko ne dođe po njega - priča Stipan L. Uz svu tu muku, stočari treba da plate prevoz uginulog grla i to, ako su registrovani farmeri, 16 dinara po kilogramu.

Za mala gazdinstva, navodno, grad treba da plati troškove prevoza, što kod poljoprivrednika izaziva novu sumnju, jer ako računi ne budu izmireni na vreme, pitanje da li će kamioni kafilerije uopšte dolaziti. - Druga mogućnost je da je mi odnesemo do Sombora, ali kako, kada nemamo odgovarajuće prikolice, niti smemo crkotinu tek tako izneti na put i voziti tako daleko. Da bar u gradu postoji neka deponija, gde bismo mogli da odnesemo leš, pa neka ga odnesu kada mogu, samo da ne izbije zaraza - kaže Goran Malić iz Verušića.