Lišeni poslovne sposobnosti bez sistemske podrške

Pritom je 3.300 lica u potpunosti lišeno, a 334 delimično lišeno poslovne sposobnosti. Pitanje je koliko osoba od navedenog broja nakon stupanja na snagu izmenjenog i dopunjenog Zakona o vanparničnom postupku, a koji reguliše pitanje vraćanja poslovne sposobnosti, možda može da ostvari ponovo svoja prava na rad. Naime, do 31. maja 2015. godine, sudovi bi morali po službenoj dužnosti da izvrše proveru za više od 3.000 lica. Uzimajući u obzir njihov broj, preostalo vreme za sprovođenje ove zakonske obaveze, kao i kapacitete samih sudova i centara za socijalni rad, gotovo je izvesno da je to veoma teško sprovesti, zaključuje Pokrajinski zaštitnik građana, inicijator kontrole ovog slučaja.

U tom slučaju ne samo da bi došlo do kršenja odredbi samog zakona, već i do kršenja ljudskih prava lica lišenih poslovne sposobnosti, što je posebno izraženo u ustanovama socijalne zaštite, gde je smešten veliki broj ovih lica. "Postavlja se, međutim, i pitanje koliko su zapravo i sama lica lišena poslovne sposobnosti, odnosno njihovi staratelji, upoznati sa mogućnošću provere i vraćanja poslovne sposobnosti. Činjenica je da je slučajeva vraćanja poslovne sposobnosti u praksi veoma malo - od jula 2013. godine do jula 2014. godine evidentirano je ukupno deset lica kojima je vraćena poslovna sposobnost", ističu iz kabineta Pokrajinskog ombudsmana.

Centri za socijalni rad koji su, po pravilu, najčešći predlagači u postupcima lišenja poslovne sposobnosti, u praksi takođe nailaze ne velike teškoće. Kvalitet pravnog zastupanja lica lišenih poslovne sposobnosti je veoma loš, troškovi sudskih postupaka i veštačenja su za centre za socijalni rad previsoki, sudski procesi dugi, procedure složene, a dodatne obaveze u vezi sa starateljstvom često nije moguće ispuniti. Gotovo 60 procenata socijalnih radnika koji rade u ovoj oblasti smatra da je ovim licima u postupcima lišenja poslovne sposobnosti potrebno obezbediti besplatnu pravnu pomoć i omogućiti adekvatnu zaštitu, ostvarivanje i unapređenje osnovnih ljudskih prava, jedan je od zaključaka Pokrajinskog ombudsmana. Javlja se potreba za besplatnom pravnom pomoći u ovim slučajevima, kako bi se na najbolji i najefikasniji način zaštitile obe strane.

Nedostatak zakona ogleda se i u odredbi prema kojoj sud može odustati od saslušanja lica prema kome se postupak vodi samo ako bi to bilo štetno po njegovo zdravlje ili ukoliko to nije moguće sa obzirom na duševno ili fizičko stanje tog lica. Sudovi gotovo po pravilu koriste ovu mogućnost, te stoga ne dolazi do saslušavanja lica u postupku, protivnika predlagača, niti se sa njima ostvaruje neophodan kontakt. Na taj način se samo navođenje dijagnoze bolesti lica koristi kao dovoljan razlog za nesaslušavanje, čime se direktno krše prava lica u postupku.

"Uzimajući u obzir činjenicu da se institut delimičnog lišenja poslovne sposobnosti koristi veoma retko, Pokrajinski zaštitnik građana smatra da je poslovnu sposobnost potrebno ograničiti samo u onom delu u kojem je nesposobnost nesumnjivo utvrđena i ukoliko je to zaista neophodno. Ovo je, međutim, moguće ostvariti promenom same sudske prakse u postupcima lišenja poslovne sposobnosti. Lišenje poslovne sposobnosti lišava lice mogućnosti upravljanja svojim životom, i nažalost, u postojećem sistemu ostavlja ga bez adekvatne zaštite i podrške koju bi trebalo da dobije od porodice i društva", smatra Pokrajinski ombudsman.