Bugarski: Finansije ključne za razvoj poljoprivrede

Na trećem panelu posvećenom evropskim fondovima i fondovima međunarodnih organizacija, pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski, istakao je da je za Srbiju od presudnog značaja jačanje tehničkih kapaciteta, kako bi se raspoloživa sredstva iz evropskih fondova na racionalan način kombinovala sa sredstvima iz budzeta.

"Raspoloživost finansijskih sredstava biće odlučujuće pitanje za budući razvoj poljoprivrede. Postoji izvestan potencijal iz evropskih izvora i koliko je meni poznato, reč je o iznosu od 170 miliona evra. Ako tome dodamo da Srbija mora da učestvuje sa 80 odsto od 50 odsto sredstava, dolazimo do ukupne cifre od oko 220 miliona evra", kaže Bugarski.

On dodaje da, kada još jedan dinar daju i sami poljoprivrednici, po modelu "dinar za dinar", kako se to danas radi u Vojvodini, vidi se da to nisu mala investiciona sredstva. Na trošenje ovih sredstva, kaže on, moći će da se računa od 2015. do 2021. godine. "Pre toga, mnogo je važnije raditi sa poljoprivrednicima i pomoći im u finansiranju tehničke dokumentacije koja će im biti preko potrebna i to su, ustvari, poslovi gde veliku ulogu treba da odigraju lokalne samouprave. Iskustva Mađarske i Hrvatske su nam pokazala koliko je značajna uloga agroekonomista, odnosno savetodavaca i konsultanata, koji vrše edukacije i treninge poljoprivrednika, jer je za pristup mnogim fondovima to stavljeno kao preduslov, dakle da morate da prođete određenu obuku kako bi aplicirali za sredstva", rekao je Bugarski.

On je dodao da je takođe važno da lokalne samouprave naprave svoje strategije razvoja kako bi identifikovale važne teme, da kroz akcione planove počnu da razmišljaju kako će te aktivnosti finansirati, da imaju kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj koje će taj posao i obavljati.

Kada je reč o raspoloživim evropskim i fondovima međunarodnih organizacija, Miloš Milovanović, koordinator FAO – EBRD projekata u Srbiji, rekao je da Evropska banka za obnovu i razvoj svake godine u region Jugoistične Evrope ulaže 250 miliona evra. Od toga, u Srbiju se svake godine ulaže čak 80 odsto, odnosno 150 do 200 miliona evra. Naredni koraci, kaže on, biće usklađivanje standarda u oblasti mesa sa regulativom EU, kao i podrška u uvođenju geografskih oznaka kvaliteta domaćih proizvoda, koji će doneti profit proizvođačima.

Goran Vasić, direktor Garancijskog fonda AP Vojvodine podsetio je da su garancijski fondovi još jedan način unapređenja agrara, jer pred bankama garantuju za kredite koje potražuju preduzetnici i mali farmeri. "Kada imaju garanciju, banke mnogo lakše daju kredite i oni su znatno povoljniji. Takođe je važno i uvođenje Zakona o mikrofinansiranju i garancijskim šemama, koji malim poljoprivrednicima i preduzetnicima omogućava da unaprede svoje poslovanje. Trebalo bi da u celoj Srbiji postoje ovakvi fondovi, a ne samo u Vojvodini i osnovna poruka je da poljoprivrednici moraju da se udružuju kako bi izborili bolje uslove", naveo je Vasić.

Na Forumu "Hrana za Evropu" učestvuju predstavnici međunarodnih organizacija, renomiranih regionalnih i domaćih kompanija, finansijskih institucija, kao i resornih ministarstava, Privredne komore i zadružnih saveza.