Pančevo: Njive zanemarene i u korovu

Na poljima se mogu videti brojne prazne flaše u kojima su bili pesticidi, herbicidi, fungicidi i drugi otrovi.

"Već godinama pričamo o pesticidnom otpadu. On se pre svega odnosi na ambalažu koja ostaje posle upotrebe. Najčešće je reč o ambalaži herbicida, jer se oni najviše koriste na našim poljima. Zakonska regulativa je načela to pitanje. Međutim, kao i mnoge druge stvari, ni ova nije isterana do kraja", kaže stručni saradnik "Agrosa" Mileta Stanković.

On dodaje da zakon nalaže korisniku pesticida obavezu da ambalažu vrati ili da je na bezbedan način učini netoksičnom. Međutim, navodi on, nije rečeno kome da je vrati. Ne postoji služba za reciklažu i za skupljanje pesticidnog otpada, a poljoprivredni proizvođači su prinuđeni da se snalaze na različite načine. I dok se s jedne strane prazne flaše mogu naći u ataru svakog od pančevačkih sela, s druge strane ima toliko njiva kojima su zavladali korovi. Naime, ova godina je pogodovala razvoju korova. Ali to nije opravdanje da je jedan broj njiva toliko zakorovio da će biti potrebno više od decenije da bi se te njive, kako zemljoradnici kažu, "iščistile".

"I ova parcela na kojoj se nalazimo svedoči o neodgovornosti pojedinaca. Ja ću tu dodati još jednu činjenicu - neodgovoran nam je ceo sistem, jer mi pored njiva koje se obrađuju, jako veliki problem imamo sa korovima na tim neobradivim površinama. Mislim na puteve i pruge, na kojima se korovi normalno razvijaju, donose seme, te se ono širi godinama po celom ataru", objasnio je Mileta Stanković.

Ove godine, kao i prethodnih, najrazvijeniji korov je divlji sirak, koji je dominantna korovska biljka u pančevačkom ataru. Negde je zavladao jednim lancem, a negde desetinama hektara.

"Kada govorimo o korovskoj flori, koja je dominantna u Pančevu i okolini, svakako je najznačajnije pomenuti divlji sirak i ostale muharike. Zatim treba pomenuti legendarnu ambroziju. Zovem je legendarnom zato što smo mnoge priče ispričali o njoj i, nažalost, vrlo malo uradili na njenom suzbijanju. Bilo da su obradive ili neobradive površine u pitanju, ona se nesmetano širi i dalje. Postoje i korovi koji dolaze, a koji će biti veliki problem za poljoprivredne proizvođače. Reč je o abutilonu, zatim o standardnom korovu tatuli, solanumu ili kerećem grožđu, gorušici i sličnim korovima", navodi Mileta Stanković.

I dok se svakodnevno priča o ekologiji, istovremeno se donose planovi, odnosno strategije, kako ih nazivaju činovnici, na terenu je situacija drugačija nego na papirima.