Sve više nezaposlenih sa invaliditetom

U odnosu na prethodnu godinu, broj registrovanih nezaposlenih osoba sa invaliditetom je veći za sedam odsto, dok je zaposlenih više za 13 odsto.

Ipak, ovaj parametar, bez analize uticaja društvenog konteksta, nije dovoljan pokazatelj promene položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada, poručuju iz Pokrajinskog sekretarijata za privredu. Imajući to u vidu, Pokrajinski sekretarijat je u 2014. godini pratio uticaj činilaca na zapošljavanje osoba sa invalidietom i došao do sledećih zaključaka.

Profesionalna pozicija i perspektiva osoba sa invaliditetom ugrožena je činjenicom da su privredni kapaciteti privatnog sektora prilično tesni i da je javni sektor limitiran za otvaranje novih radnih mesta, da je konkurencija na tržištu rada velika uz aktuelan profil "univerzalnog" izvršioca. Prema navodima sekretarijata, iako Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom rezerviše kvotnu obavezu poslodavaca u participaciji ove ciljne grupe, ukupna zaposlenost lica sa invaliditetom u preduzećima je još uvek ispod zakonski definisanog minimuma, sa tendencijom usporavanja novog zapošljavanja u korist novčane participacije.

Brojni su razlozi zašto se poslodavci opredeljuju da ne investiraju u ljudske resurse, već da plaćaju. Među njima i dalje prednjače stereotipi da sve osobe koje pripadaju ovoj ciljnoj grupi ne mogu stvarati kapital. Ovakav stav ne opredeljuje davaoce posla da "istražujuju" na tom planu, a službe koje bi mogle pomoći su "distancirane" od tih aktivnosti. To je često opredeljujući faktor da i poslodavac obavezu zapošljavanja takođe izvrši sa "distancom" i plati, umesto da ponudi radno mesto.

Evidentirano je da se u AP Vojvodini za prvih deset meseci ove godine zaposlilo 2.298 osoba sa invaliditetom, od kojih 671 žena. "Ovo bi bila dobra dinamika zapošljavanja, da iza toga ne stoji iskustvo kratkotrajnog radnog odnosa na određeno vreme. Pored toga što i ova pojava pojačava negativne stereotipe među poslodavcima, prekidi u radu remete razvoj radnih potencijala, ali i zaoštravaju odnose između poslodavaca i tražioca posla.

Jedan od takvih uticaja sa dobrom namerom, ali kratkoročnim uticajem su masovni javni radovi koji su i najviše primenjena mera države, za ovu ciljnu grupu", navodi se u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata. Inače, 12 odsto od ovog broja je zaposleno uz korišćenje neke od subvencija Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kako se navodi, još jedan popularan "zaštitni mehanizam" među poslodavcima je regrutacija lica sa narušenim komponentama zdravlja iz sopstvenih redova i upućivanje na priznavanje statusa osoba sa invaliditetom. Pored toga, inicijativa za dobijanje statusa od strane zaposlenih, može predstavljati veću sigurnost na radnom mestu, a od strane nezaposlenih lakši put do posla.

Ova analiza stanja i odnosa među obveznicima radne inkluzije treba da utiče na bolja rešenja u skladu sa principima zajedničke društvene odgovornosti.