Firma Pastor & co i kulturu stavlja pod svoju kontrolu

Upravo su toga bili svesni i u Nacionalnom savetu mađarske nacionalne zajednice, kada su po klasičnim principima političkog diktata (budimo realni, Savetom vlada SVM) na mesto direktora Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta u Subotici, imenovali Atilu Andrašija. Tada su se članovi ansambla direktno usprotivili imenovanju čoveka, koji po njihovoj proceni, nije ponudio program u skladu sa umetničkim tendencijama ovog ansambla, ali je ceo slučaj pre šest meseci prošao kao bura u čaši vode. Kandidatkinja Petronela Kermeci, koja je i tada (a i sada) uživala jednoglasnu podršku ansambla, spletkama je uklonjena kao neozbiljna kandidatkinja. Njen je program omalovažen, iako niti javnost niti članovi ansambla nisu čak ni konsultovani kada je usvajana odluka.

Po klasičnom principu direktnog političkog diktata, novi se direktor upleo u spletke i zastrašivanja upornim raspitivanjem kome kada ističe ugovor, kako bi se uterivanjem straha u kosti, ućutkalo ono malo umetničke slobode koja još postoji. Hajci protiv ansambla se pridružio i Mađar so, jedini dnevni list na mađarskom jeziku, objavivši nekoliko tekstova u maniru Večernjih novosti iz devedesetih godina. Vrhunac je uvodnik, koji je suprotno svakom zdravonovinarskom razumu, prethodio saopštenju kojim su se umetnici pobunili zbog apsolutne degradacije Drame na mađarskom jeziku.

Zimska premijera koja se organizuje na kraju prvog dela sezone, bila je obično pozorišni događaj godine za koji se tražila karta više. Ove godine publika, koja čak i organizovano preko Facebook stranice Második nyilvánosság, podržava napore umetnika zaposlenih u Drami na mađarskom jeziku, nije podržala i koncept novog rukovodioca Drame, te je bojkotom jasno pokazala šta misli o novom umetničkom konceptu. Tako je za neke predstave organizovan prevoz iz okolnih sela i varošica, kako bi se popunila prazna mesta, a da sala ne bi zvrjala prazna. Prema rečima jednog od redovnih posetilaca pozorišnih predstava, prvi put je ove godine svedočio i kašnjenju jedne premijere, jer se čekalo na "uvažene goste" iz Budimpešte.

Članovi ansambla su u saopštenju jasno definisali zašto se bune protiv novog direktora Drame. Čak i da ne ulazimo u njegov upitni umetnički kredibilitet, izrazito desnu političku orijentaciju iskazanu u ranijim radovima, apsolutno pomanjkanje organizacionih sposobnosti bilo bi dovoljno da diskredituje prvog čoveka Drame na mađarskom jeziku. Andraši je, kako se navodi u saopštenju, dokazao da ne želi nikakav kontakt sa ansamblom, te da je posle uvodnog, održao samo jedan kratak sastanak i to na insistiranje ansambla. Glumci se stoga s pravom pitaju kako će prvi čovek da rukovodi, ako uopšte ne pokazuje interesovanje za glumce i saradnike?

Takođe, članovi ansambla su dobijali informacije o repertoaru iz medija, koje često čak ni nisu odgovarale predstavama koje su kasnije postavljane. Uz to, glumcima nije obezbedjen prostor za probe, a obim rada je sveden na minimum. Čak se i stare predstave postavljaju retko, a sve veze i kontakti ansambla sa drugim pozorištima su prekinuti. Iako je Drama na mađarskom jeziku u Subotici bila uvek bar za klasu serioznija od onoga što su nudile njihove kolege Drame na srpskom jeziku, Andraši je za sve značajnije uloge dovodio glumce sa strane.

Pobuna ansambla je stoga uzela maha, te su jasno definisani zahtevi njegovih članova. Osim smene Atile Andrašija i imenovanja Petronele Kermeci za direktoricu Drame na mađarskom jeziku subotičkog Narodnog pozorišta, ansambl zahteva i kompletan uvid u konkursnu dokumentaciju, kao i snimak sednice resornog odbora na kojoj je odlučeno koga će Nacionalni savet postaviti na mesto direktora. Zahteva se i da Ildiko Lovaš, članica Izvršnog odbora Mađarskog Nacionalnog Saveta (i bivša savetnica Nacionalnog saveta zadužena za kulturu), javno zauzme stav povodom ovog slučaja.

Glumci nisu marionete, a to su i dokazali otporom poslednjoj u nizu svinjarija kojima su multinacionalisti u Subotici odlučili ugroziti (ovoga puta) umetničku slobodu. Kada padne pozorište, pašće i ono malo drugih kulturnih insitucija, a projekat apsolutne dominacije najmoćnije političke stranke u madjarskoj nacionalnoj zajednici biće zaokružen. Firma Pastor & co će, posle informisanja i obrazovanja, i kulturu staviti pod svoju kontrolu.

Zbunjuje međutim, nesolidarnost članova ansambla na srpskom jeziku, koji se po principu "ćuti - nije reč o tebi", uglavnom drže po strani. Kao da im iskustvo u medijima, obrazovnim i ustanovama kulture ne govori da je samo pitanje dana kada će i oni stići na red. Pozorište ipak nije cirkus, kakvima smo u poslednjih godinu dana bombardovani pod krinkom kulturnih projekata lokalne vlasti, jer u pozorištima sede glumci, intelektualci, dramaturzi, reditelji, čiji talenat postoji sve dok je, kako je to jedan američki glumac ruskog porekla lepo primetio, oslobođen političkog uticaja.

A upravo je cirkus ono što im treba kako bi realizovali koncept - "hleba i igara". (Larisa Inić)