Žene žrtve nasilja nemaju poverenje u institucije

Organizovani su sastanci predstavnika i predstavnica domova zdravlja, bolnica i zavoda za javno zdravlje sa teritorije Severnobanatskog i Severnobačkog okruga.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za zdravstvo Danijela Stanković Baričak govorila je o zdravstvenim posledicama nasilja u porodici i ulozi zdravstvenih radnika u sistemu zaštite, a predočila je i podatke iz istraživanja Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo o tome koliko zaposleni u zdravstvu na teritoriji AP Vojvodine poznaju i primenjuju Poseban protokol za postupanje u slučajevima nasilja nad ženama.

Čak 80 odsto ispitanika i ispitanica nije prošlo obuku za njegovu primenu, ali se većina, tačnije oko 70 odsto njih susrelo sa slučajevima nasilja u porodici, ali ga nisu evidentirali, niti prijavili drugim organima. Stoga je edukacija zdravstvenih radnika o primeni Protokola i postupanju lekara i medicinskih radnika veoma značajan preduslov efikasnijeg odgovora zdravstvenog sistema na nasilje. Uz aktivnosti primarne prevencije u zdravstvenoj zaštiti, naglasila je Dr Baričak, pravilno evidentiranje slučajeva nasilja u porodici trebalo bi da bude okosnica daljih postupaka pred nadležnim organima u cilju efikasnije sistemske zaštite žrtava nasilja i sankcionisanja počinilaca.

Predstavljajući Program za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima u AP Vojvodini za period od 2015. do 2020. godine, načelnica odeljenja za analize, planiranje i razvoj u oblasti zdravstva u istoimenom pokrajinskom sekretarijatu Biljana Delić ukazala je i na ono što su nadležne pokrajinske institucije do sada već učinile u ovoj oblasti, ali i na mere u zdravstvu, poput obezbeđivanja uslova za doslednu primenu protokola, čije se sprovođenje očekuje već od ove godine. Time će biti unapređen odgovor celokupnog sistema zaštite, a žene - žrtve nasilja ohrabrene da se češće obraćaju zdravstvenim ustanovama.

Prema rečima direktora Doma zdravlja u Inđiji Vase Petrovića, u zdravstvu na lokalnom nivou postoje i primeri dobre prakse u zaštiti žena od nasilja u porodici. Navodeći primer postupanja lekara i zdravstvenog osoblja doma zdravlja kojim rukovodi, naglasio je da efikasnosti postupanja doprinosi dobra organizacija u ustanovama primarne zdravstvene zaštite. Od presudnog značaja je i zalaganje zaposlenih da se profesionalno usavršavaju i dosledno evidentiraju svaki slučaj nasilja koji bude prijavljen domu zdravlja. Osim toga, veoma je važna saradnja sa drugim nadležnim organima i službama, ali i edukacija javnosti o rodno zasnovanom nasilju i nasilju prema ženama.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana za ravnopravnost polova Danica Todorov istakla je u Subotici da zdravstveni sistem mora aktivnije doprinositi ne samo zbrinjavanju žrtava, nego i njihovom informisanju i edukaciji o tome kako da nasilje prepoznaju i zatraže zaštitu.

Iskustva pokrajinske mreže "Život bez nasilja" pokazala su da ključnu ulogu u tome imaju upravo zaposleni u zdravstvu koji sa žrtvama dolaze u neposredni kontakt. Iskustvo Pokrajinskog zaštitnika građana u vezi sa postupanjem zdravstvenih ustanova u slučajevima nasilja prema ženama pokazalo je da su žrtve često obeshrabrene da zatraže zaštitu, između ostalog, zbog odnosa zaposlenih zbog čega nemaju dovoljno poverenja u institucije. To se negativno odražava, kako na konkretno postupanje nadležnih organa, tako i na druge žrtve i njihovo okruženje, a o čemu je govorila saradnica u instituciji Andrijana Čović.

U Subotici je postavljeno pitanje povratne informacije o ishodima daljih, naročito sudskih postupaka u slučajevima nasilja nad ženama jer postupanje ima smisla samo ukoliko se žrtvama pomogne da izađu iz kruga nasilja. U protivnom, stiče se utisak da sistem zaštite ne funkcioniše, odnosno da je obraćanje institucijama bespredmetno, a vođenje postupaka uzaludno i besmisleno.

Koordiniranje sistema nadležnih institucija perdstavlja veliki izazov, a ključna stvar za njegovo uspešno funkcionisanje je podizanje stepena svesti i odgovornosti pojedinaca i pojedinki u okviru ovog sistema o posledicama (ne)postupanja u slučajevima nasilja prema ženama. Time će biti poslata i jedinstvena poruka da društvo neće tolerisati nasilje i da će njegovi počinioci biti kažnjeni.

Učesnici u diskusijama govorili su i o prvom kontaktu lekara sa žrtvama nasilja u kojem je ključna stvar uzajamno poverenje. Rečeno je da postupanje svakako zavisi i od objektivnih okolnosti i raspoloživih resursa, ali u značajnoj meri i od stava i zalaganja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. Informisanost i edukovanost o nasilju prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima značajno povećava efikasnost odgovora zdravstva, kako u akutnim situacijama fizičkog nasilja, tako i kada se žrtve usled dugotrajnog psihološkog nasilja lekaru obrate sa simptomima psihosomatkse prirode. U kontekstu resursa važno je zapitati se i koliko celo društvo košta neefikasan sistem zaštite od nasilja.

Postoje zvanični podaci o tome da se nasilje već javljalo i do dvadeset puta pre nego što je žrtva zatražila pomoć, a opšte je poznato da se nasilje nad jednom osobom uvek odražava i na one u njenom okruženju.

Sastanci u okviru ove kampanje sledeće nedelje biće održani u Somboru i Sremskoj Mitrovici.