Običaj ukrašavanja zimzelenog drveta datira još iz perioda starog Rima. Postoji nekoliko teorija o tome kako je došlo do popularizacije kićenja jelke u svetu.
U etnološkim zapisima taj običaj smatra se paganskim, a zimzeleno drveće predstavljalo je podsetnik da će zima proći i da će ponovo nastupiti proleće. U Poljskoj se jelka kitila jabukama, orasima, kolačićima, šarenim papirićima, zvezdama napravljenim od slame, mašnama i šarenim vaflima. Verovalo se da drvo ima magičnu moć koja je povezana sa setvom i uspešnim rodom u narednoj godini. Nemačka, Letonija i Estonija su najviše zaslužne za običaj kićenja jelke uoči Božića.
U tadašnjoj Livoniji, bratstvo Crnoglavih donosilo je drvo za vreme praznika u svoje kuće u Talinu i Rigi. Poslednjeg dana praznika, drvo se nosilo na glavni trg oko koga bi bratstvo plesalo. Јelku su kitili jabukama, orasima i papirnim cvećem. Nakon protestantske reformacije, jelka se kitila u višim klasama da bi vremenom običaj počele da praktikuju i niže klase. Nemci su počeli da kite jelku skupocenim dekoracijama u 18. veku i najzaslužniji su za širenje tog običaja u svetu. Vojnici su preneli običaj 1815. godine u Beč, a u 19. veku se raširio i preko okeana, pa je stigao i do Rusije. Kada je vojska tokom francusko-pruskog rata okitila jelku u vojnoj bolnici, taj običaj je postao vrlo popularan.
Od 20. veka jelke počinju da kite i crkve ih postavljaju na javnim mestima u gradovima širom sveta. Kada su crkve počele da kite jelke, često bi ih postavljale u blizini polica sa crkvenim svećama, koje su ubrzo počele da služe za dekoraciju drveta, što se kasnije razvilo u postavljanje božićnih lampica. U SAD je običaj kićenja jelke postao popularan nakon 19. veka kada su ga donijeli Nemci, a Amerikanci su ga proširili na Kanadu. Svake godine, Amerika za vreme praznika proda i do 36 miliona jelki, a Evropa čak 60 miliona. Prema verovanjima, zvezda koja se tradicionalno postavlja na vrh jelke predstavlja Vitlejemsku zvezdu, koja je tri mudraca dovela do štale gde se rodio Isus Hrist.
Komentari 2
turista
komšija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar