Milenijumima su umovi filozofa i naučnika bili zaokupljeni misterijom golicanja, a sigurno je najpoznatije Aristotelovo pitanje kako to da većina ljudi ne može da golica same sebe.
Proučavanje golicanja je važno sa neurološke i psihološke strane, pa tako mnogi naučnici tvrde da je jedan od simptoma šizofrenije upravo mogućnost ljudi da sami sebe golicaju.
Golicanje je takođe povezano sa našom mogućnošću da se smejemo, da se igramo i da se osećamo dobro, objašnjava Šimpei Išijama, neurolog sa berlinskog Humbolt univerziteta.
"Neurolozi su toliko opsednuti nedostacima kao što su depresija i anksioznost, pa je retko pronaći studije o pozitivnim emocijama", kaže Išijama.
Ukoliko ste golicljivi, za iznenadan smeh, a neretko i vrištanje i cičanje, dovoljni su brzi prsti na određenom mestu. I to ne samo kod ljudi – pokazuje studija koju je Išijama sproveo sa kolegom Mihaelom Brehtom – već i kod pacova. Kada su Išijama i Breht zagolicali pacove, životinje su počele da proizvode buku, između ostalog i radosne zvukove.
Prethodne studije koje su se bavile golicanjem kod ljudi otkrile su mozaik regiona mozga koji je zadužen za odgovor na golicanje. Dugo se mislilo da jedan od tih regiona, somatosenzorni korteks, samo obrađuje osećaj golicanja, ali da ne aktivira smeh koji sledi. Međutim, Išijamin i Brehtov rad "prvi put pokazuje da smeh može da bude izazvan stimulacijom" u tom regionu, kaže Eliza Vatendorf, neurolog sa Univerziteta Frajburg u Nemačkoj, koja nije radila na studiji.
Dugo se smatralo da pacovi nemaju sposobnost smejanja, ali je Išijamina i Brehtova studija ponovo pobila tvrdnje, i pokazala da oni zaista mogu da posluže kao dobar model za proučavanje golicanja kod ljudi.
"Iako je to u početku bila veoma hrabra ideja, eksperimenti pokazuju da pacovi uživaju", kaže Išijama.
Mnoge druge studije sugerišu da ultrasonični, škripavi zvukovi koje pacovi ispuštaju odaju zadovoljstvo koje ove životinje osećaju: ne samo da se iznova vraćaju na mesto gde su ih golicali, već i samo golicanje aktivira neurotransmiter dopamin, karakterističan za situacije u kojima se pacovi ponašaju kao da su dobili nagradu za svoje ponašanje, kaže Išijama.
Najbolje od svega je, dodaje on, što pacovi na klasičan način iskazuju pozitivne emocije – tzv. skokovima sreće ili "joy jumps" – kao i psi, lisice, jaganjci, morski prasići i deca. Sve ove vrste skaču u vazduh.
A kakva su Išijamina iskustva u golicanju pacova?
Profesor je, u međuvremenu, postao stručnjak, iako je za tako nešto bilo potrebno vremena. Išijama je krenuo sa mladim mužjacima pacova koji najviše vole da se igraju i nedeljama ih golicao po leđima i stomaku kako bi se navikli.
"To je skoro isto kao kad golicate dete, kučiće ili mačiće", kaže Išijama.
Vremenom oni nauče da je zanimljivo igrati se ovom velikom rukom, koju čak i traže i prepoznaju je kao svojevrsnog drugara za igru. Neočekivano, ćelije su povećale aktivnost ne samo kao odgovor na fizički stimulus golicanja, već i kasnije, kada je pacov tražio ruku i "kikotao se". Upravo to pobija tradicionalnu ideju da somatosenzorni korteks samo obrađuje senzorne informacije i da ne aktivira druga ponašanja, kaže Išijama.
Kada su se životinje istrenirale, naučnici su postavili elektrode u somatosenzorni korteks kako bi snimili nervnu aktivnost tokom golicanja. Međutim, kada je istraživački tim pustio malu količinu struje u ove iste ćelije, stimulacija je naterala pacove da proizvedu iste zvukove kao kada ih neko golica ili kada traže ruku da se igraju.
"Ovo je vrlo važno, to je jasan dokaz da je aktivnost ovih ćelija odgovorna za golicljivost", dodaje Išijama.
Kao i kod ljudi, i kod pacova je golicljivost uslovljena raspoloženjem, kao i od starosti – odnosno, ovo ponašanje se "uči" u najranijem periodu. Ukoliko pacovi i ljudi nisu bili golicani kao mali, onda oni u golicanju neće uživati kao odrasli.
Ovo je slučaj upravo kod profesora Išijame, koji priznaje da mrzi kada ga golicaju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Violina iz 18. veka koju je izradio poznati italijanski majstor instrumenata Antonio Stradivari tokom svog "zlatnog doba" ide na aukciju sledećeg meseca.
Restauratori gotske crkve u Nemačkoj otkrili su blago skriveno u šupljoj nozi crkvene statue koje je bilo izgubljeno pre skoro 400 godina a koje se sastoji od četiri vreće zlatnog i srebrnog novca.
Drevni lokalitet Rudžim el-Hiri ("Točak duhova") na Golanskoj visoravni u jugozapadnoj Siriji, predstavlja čudo od spomenika - za koji se smatralo da je prvobitno služio kao astronomska opservatorija.
Naučnici su identifikovali dve ključne faze u kojima se pre oko šest miliona godina odvijao proces poznat kao Mesinska kriza saliniteta, tokom kog je umalo došlo do isparavanja Sredozemnog mora.
Najstarija osoba na svetu je 117-godišnja Brazilka, časna sestra Ina Kanabaro, saopštila je organizacija LongeviQuest koja prati osobe starije od 100 godina širom sveta.
Kuća u američkom gradu Albukerki koja je postala poznata zahvaljujući američkoj TV seriji "Breaking Bad" ili "Čista hemija" oglašena je za prodaju za četiri milona dolara.
Srpska mitologija obiluje fascinantnim pričama i legendama o bićima koja su vekovima bila deo narodnih verovanja a ta bića su istovremeno uterivala strah u kosti i budila maštu naših predaka.
Nova društvena igra smeštena u pozadini oružanog sukoba oko Tajvana, koja poziva igrače da učestvuju u imaginarnoj kineskoj invaziji za 20 godina, trebalo bi da bude objavljena u januaru 2025.
Vikipedija na srpskom dostigla je 700.000 članaka, dok je najposećeniji članak u poslednjih mesec dana onaj o TV seriji Sablja, saopštila je Vikimedija Srbije.
Svetska populacija se tokom 2024. godine povećala za više od 71 milion ljudi i na prelasku stare u novu godinu iznosiće 8,09 milijardi, navodi se u proceni američkog Biroa za popis stanovništva.
Stotine Lego igračaka koje su bile deo tovara broda potonulog pre 27 godina pronađene su tokom 2024, uključujući retku figuricu ajkule, prenose britanski mediji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar