Pisonia stabla prepuno je cvetova oko kojih se skupljaju insekti. Kad ptica sleti po obrok, sok ploda je toliko lepljiv da se ptica zalepi za stablo tako da i sama postane plen drugim grabljivicama ili naprosto ugine od gladi.
Foto: Screenshot
Međutim, ostatke uginule ptice stablo koristi kao hranjivu materiju. Neke ptice ne uspevaju čak ni da slete na zemlju, zaglave se u granama i tu ostanu poput mumija.
Ove biljke se zovu Pisonia stabla, ili alternativno, "stabla pticolovci". Rastu u toplim krajevima na Pacifiku i Indijskom okeanu, a koreni i grane stabla umeju da budu prepuni ptičjih leševa.
Iako bi se moglo pretpostaviti da su ubojiti instinkti Pisonie samo prirodni oblik samoobrane ili možda jako grub, ali nužan način da se dođe do hrane, razlozi su mnogo jednostavniji. Istraživanje Alana Burgera, ekologa sa Univerziteta Viktorija, pokazuje da Pisonia nema očiglednu korist od ovakvog serijskog ubijanja.
Naravno, kada se ptica trajno zaplete u korenje ovog stabla, ono dobija nešto hranjivih materija, ali Burgerove studije pokazuju da one nisu ni približno iste u odnosu na ono što bi dobile od živih ptica, odnosno njihovog izmeta koje bi im poslužilo kao đubrivo. Dakle, za Pisoniu, čini se da je njihova 'želja za ubijanjem' toliko jaka da zapravo ubijaju ista ona stvorenja koja bi im obezbedila bolju hranu.
Zbog toga se postavlja pitanje zašto su Pisonijine semenke tako strašno lepljive iako bi stablo moglo bez problema da preživi i bez ubijanja ptica i insekata?
Burger se pita može li razlog biti da stablo želi da širi svoje semenke tako da ih zalepi za ptice koje bi trebalo dalje da ih odnesu, poput ptica selica, ukoliko prežive susret s drvetom?
Možda je najgora stvar u svemu tome da iz bilo kojeg razloga ptice, a posebno morske ptice, apsolutno obožavaju ovo demonsko stablo. Prema biologu Bet Flint, stabla Pisonie skoro uvek su prekrivene živim morskim pticama koje još nisu nasele na klopku koje im ovo stablo sprema. Druge pak, kao što su bele čigre, čak se igraju vatrom i polažu jaja u rupe nastale kad se odlome grane drveta.
Iako američka organizacija "Bird Conservancy" kaže da su morske ptice među najugroženijim pticama na svetu zbog krivolova i ribolova, stablo Pistonie gotovo da je za njih jednako pogubno.
Prema podacima do kojih je došao BBC, godišnje od ovog stabla ugine i do 100.000 morskih ptica. Na ostrvima kao što je Cousine na Sejšelima, čuvari su zaduženi za pronalaženje i oslobađanje ptica koje zarobi Pisonia. Posao im je da im pomognu da očiste perje od lepljive materije iz semenki.
Inače, Pisonijin cvet i plod cvatu tačno u vreme migracije morskih ptica i polaganja jaja pa tako potencijalno ugrožavaju i potomstvo ptičjih vrsta.
Ova stabla i dalje su velika misterija za naučnike i ljudi o njima moraju još mnogo toga da nauče.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Odgovor je biloška ravnoteža. Ptice na ovakvim pustim ostrvima verovatno nemaju prdatora koi bi ih lovili. Na ovaj način priroda reguliše prenamnoženost. To što čovek lovi ribu i smanjuje hranu pticama, ovo drvo još uvek ne shata. Sve se prebrzo odvija da bi priroda regulisala svoje tokove. Dovodimo egsitenciju svih živih bića na ovoj planeti u veliku opasnost, uključujući i nas same.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Violina iz 18. veka koju je izradio poznati italijanski majstor instrumenata Antonio Stradivari tokom svog "zlatnog doba" ide na aukciju sledećeg meseca.
Restauratori gotske crkve u Nemačkoj otkrili su blago skriveno u šupljoj nozi crkvene statue koje je bilo izgubljeno pre skoro 400 godina a koje se sastoji od četiri vreće zlatnog i srebrnog novca.
Drevni lokalitet Rudžim el-Hiri ("Točak duhova") na Golanskoj visoravni u jugozapadnoj Siriji, predstavlja čudo od spomenika - za koji se smatralo da je prvobitno služio kao astronomska opservatorija.
Naučnici su identifikovali dve ključne faze u kojima se pre oko šest miliona godina odvijao proces poznat kao Mesinska kriza saliniteta, tokom kog je umalo došlo do isparavanja Sredozemnog mora.
Najstarija osoba na svetu je 117-godišnja Brazilka, časna sestra Ina Kanabaro, saopštila je organizacija LongeviQuest koja prati osobe starije od 100 godina širom sveta.
Kuća u američkom gradu Albukerki koja je postala poznata zahvaljujući američkoj TV seriji "Breaking Bad" ili "Čista hemija" oglašena je za prodaju za četiri milona dolara.
Srpska mitologija obiluje fascinantnim pričama i legendama o bićima koja su vekovima bila deo narodnih verovanja a ta bića su istovremeno uterivala strah u kosti i budila maštu naših predaka.
Nova društvena igra smeštena u pozadini oružanog sukoba oko Tajvana, koja poziva igrače da učestvuju u imaginarnoj kineskoj invaziji za 20 godina, trebalo bi da bude objavljena u januaru 2025.
Vikipedija na srpskom dostigla je 700.000 članaka, dok je najposećeniji članak u poslednjih mesec dana onaj o TV seriji Sablja, saopštila je Vikimedija Srbije.
Svetska populacija se tokom 2024. godine povećala za više od 71 milion ljudi i na prelasku stare u novu godinu iznosiće 8,09 milijardi, navodi se u proceni američkog Biroa za popis stanovništva.
Stotine Lego igračaka koje su bile deo tovara broda potonulog pre 27 godina pronađene su tokom 2024, uključujući retku figuricu ajkule, prenose britanski mediji.
Komentari 1
New
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar