Apatinci sada nemaju ni za struju

Iako su bašte kafića koji se nalaze u glavnoj ulici redom krcate a Apatinci se godinama po proseku primanja nalaze u vrhu u Srbiji, novčanici im ni izbliza nisu puni kao što bi se očekivalo. Objašnjenje za ovu paradoksalnu situaciju leži u činjenici da se radnici pivare i još nekoliko firmi koje su privatizaciju nekako preživele po visini primanja nalaze daleko ispred ostalih sugrađana koji, s druge strane, nekada nemaju ni da plate struju.

Privatizacija Apatinske pivare je sprovedena po starom zakonu, pa su građanima podeljene akcije koje su im nakon prodaje belgijskoj kompaniji "Interbru" donele i po nekoliko desetina hiljada evra, dok su pojedinci uzeli milione. I zaista, živelo se ludo. Apatinci su tih dana kupovali nove automobile, stanove, tehniku, razmetali se novcem, čak su davali i otkaze. Međutim, sve se potrošilo. Stanovi nekih od tadašnjih milionera sada su prazni, a među onima koji su novac trošili na velike plazma televizore sada se nalaze i oni koji nemaju za struju. Retki su ulagali pare u mali biznis, a još ređi među njima uspevali da žive od toga. U gradu u kojem je nekada poslovalo nekoliko velikih giganata, poput pivare, brodogradilišta, fabrike silikatne opeke Rapid i PIK Jedinstva, danas se od 20.000 punoletnih građana njih 6.000 nalazi na birou rada, što je, kada izuzmemo penzionere, velika stopa nezaposlenosti, čak i za Srbiju.

Pa ipak, Apatin nije tek uspavani gradić odsečen od sveta. Zahvaljujući izuzetno povoljnom geografskom položaju i velikim projektima, poput robno-trgovačkog centra sa bescarinskom zonom, akva parka, novog pristana - jednog od najmodernijih u Evropi, i međunarodne marine, Apatincima se smeši lepša budućnost. Zahvaljujući projektima na kojima se trenutno radi Apatin i sada nosi titulu druge opštine budućnosti u Srbiji, odmah iza Kragujevca.