Tajna večera bila 24 sata ranije?

Hrišćani odavno obeležavaju Tajnu večeru na Veliki četvrtak, ali nova istraživanja vodećih akademskih naučnika pokazuju da je u pitanju pogrešan datum.

Hrišćani odavno obeležavaju Tajnu večeru na Veliki četvrtak, ali nova istraživanja vodećih akademskih naučnika pokazuju da je u pitanju pogrešan datum.

Profesor Kolin Hamfris, sa Univerziteta Kembridž, došao je do zaključka da se poslednja večera održala u sredu, pre raspeća, dan ranije nego što je prihvaćeno do sada.

Hamfris veruje da će njegova otkrića, koja će sigurno izazvati komešanja među milionima Hrišćana, konačno omogućiti usvajanje fiksnog datuma Uskrsa. Ovo bi takođe predstavljalo i rešenje za očigledne kontradiktornosti u Jevanđeljima, kao i nelogičnosti u vezi sa poslednjim satima koji prethode raspeću.

U svojoj novoj knjizi Misterija Tajne večere, profesor Hamfris koristi kombinaciju biblijskih, istorijskih i astronomskih istraživanja kako bi precizno smestio vreme Hristove večere sa apostolima.

Istraživači su već dugo zbunjeni očiglednim fudamentalnim neslaganjima u samoj Bibliji. Dok Matija, Marko i Luka tvrde da se Tajna večera poklopila sa jevrejskom proslavom Pashe, po Jovanu se ona dogodila pre.

Ova kontradiktornost je kamen spoticanja kad je u pitanju Novi zavet. Međutim, profesor Hamfri je došao da zaključka da je Isus, zajedno sa Matijom, Markom i Lukom, koristio drugačiji kalendar od Jovana.

Šta god mislili o Bibliji, činjenica je da Jevreji ne bi nikad pomešali Pashu sa nekom drugom proslavom, pa je neslaganje tvrdnji u Jevanđeljima u ovom slučaju veoma teško razumeti, rekao je prof. Hamfris.

„Mnogi istraživači Biblije tvrde da upravo iz ovakvih razloga ne možemo u potpunosti verovati Jevanđeljima. Ali ako se uporedo uz Bibliju služimo i naukom, možemo da dokažemo da zapravo neslaganja ni ne postoje.“

U ovoj teoriji, Hristos se služio nekim starinskim kalendarom pre nego zvaničnim lunarnim, koji je korišćen u vreme njegove smrti, a u upotrebi je i dan danas.

Tako bi se Pasha, a samim tim i Tajna večera, smestila u sredu, ujedno objašnjavajući i kako je moguće da su se brojni događaji odigrali u periodu između Tajne večere i raspeća.

To bi značilo da se Hristovo hapšenje, ispitivanje i suđenje nisu odigrali u jednoj noći, već ih je moguće smestiti u širi vremenski okvir.

Utvrđujući sva uočena neslaganja u vezi sa vremenom događaja, profesor Hamfris veruje da bi Uskrsu mogao biti dodeljen određeni datum u našem modernom, solarnom kalendaru. Zastupajući tezu da se raspeće odigralo 3. aprila, Uskrs bi se mogao obeležavati 5. aprila.
  • mire

    20.04.2011 10:21
    @Бранислав
    Браниславе зар ти верујеш у све што пише у библији? Да је мојсије померио море, исус ходао по води и сличне бајке?
    У ком веку живите ви људи?
  • TraLala

    19.04.2011 14:33
    jaka stvar
    Datum uskrsa je u suštini prouvoljan. Isto važi i za božić, koji bi ''morao'' da se slavi u vreme zimskog solsticijuma (koji su mnogobrojni stari narodi slavili kao rađanje ''mladog boga''), a to pada 21-22. decenbram, nikako 25. decembra, a još manje 7. januara. Od Jevreja smo preuzeli praznik Pesah (Paskva kod nekih latinskih naroda) kojim se slavilo uskrsnuće jevrejskog naroda iz egipatskog ropstva. Uzesmo i Vrbicu - po jevrejkom Sukotu, kada se u hram ulazilo s palmovim grančicama u rukama, na sećanje na privremene nastambe od tog materijala koje su begunci iz Egipta gradili u pustinji tokom 40 godina. I katolički karnevali (poklade) su replika veselog jevrejskog Purima, kojim se slavi miran izlazak Jevreja iz Persije, pod kraljicom Esterom. Kult bogorodice nije postojao nekoliko vekova posle Hrista, kad je uveden u bliskoistočne ''paganske'' hramove da bi se štovanje Artemide zamenilo štovanjem hrišćanske boginje. Od Jevreja preuzesmo i Mesiju (ali ga oni nisu očekivali u vidu božansttva). Preuzesmo od njih i čitavu monoteističku religiju, ali posle od nje načinismo mnogobožačku (šta su sveci nego mali bogovi kojima se molimo i za čudesne pomoći obraćamo). I, od jednog Boga napravismo tri - što ni hrišćanski teolozi ne razumeju, ali nas tom konceptu imperativno uče. I, sad, pokraj svega, eto nama nove velike glavolomke - da li se tajna večera dogodila u četvrtak ili u petak?
  • Andro

    19.04.2011 11:18
    ?
    A zašto je to uopšte važno?
    Čujte, od (navodnog) događaja, do njegovog zapisivanja, prošlo je oko 300 godina usmenog prepričavanja. Lako je tu bilo ponešto izmeniti, dodati, oduzeti, pobrkati...pa još ako je izmišljeno, ihaaaaj!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti