FOTO: 10 najvećih insekata na svetu

1. Titanus giganteus

Titanovo stanište se nalazi u Amazonskoj prašumi, a seže do Kolumbije, Ekvadora i Perua. U Brazilu ih skupljaju i love pomoću živinih svetiljki, nakon čega ih prodaju - odrasli primerak može dostići cenu od preko 500 dolara.

Prema izveštajima, njihova impresivna klešta su dovoljno jaka da polome olovku ili nanesu ozbiljnu povredu jer mogu narasti do 17 centimetara u dužinu. Kad dosegnu punu starost, više se ne hrane, već jednostavno lete unaokolo u potrazi za partnerom dok ne uginu od gladi. Ukoliko se osete ugroženi, neprijatelja upozoravaju siktanjem. Sigurno nisu prizor koji biste želeli zateći u mračnoj prašumi.

2. Megasoma elephas

Iz iste porodice kao popularniji skarabej, ovaj "slonovski" mališan ukupno raspolaže arsenalom od tri roga, od kojih su dva na glavi. Rogovi im služe za obračunavanje sa suparnicima, a sve kako bi snagom i umećem privukli slobodnu ženku ili osigurali zalihu hrane. Hrane se uglavom drvetom i otpalim voćem s tla.

Mogu narasti 7-12 centimetara, s tim da su mužjaci 2-3 puta veći od ženki. Moguće ih je videti u južnom Teksasu, Meksiku, južnoameričkim prašumama, ali i u delovima Australije. Nažalost, stanište im uništava razaranje prašuma.

Možda će vam biti poznato da su Megasome učestvovale i u Pentagonovim naučnim eksperimentima - na univerzitetu Berkli su u njih ugradili elektrode, pomoću kojih su kontrolisali njihovo ponašanje u letu. Život im nije dug, tek nekoliko meseci, pa se oni s većim rogom zasigurno osećaju srećnijima.

3. Macrolyristes corporalis

Ako vas izgled ovog neobičnog stvorenja užasava, ne brinite, pre ćete nastradati od još jednog piva nego od ovog "nežnog džina", najveće vrste zrikavca na svetu. Skakuću po šumovitim planinama tropske Malezije, gde preko dana jednostavno miruju, kako bi izbegli grabljivce. Noćni život im se svodi na potragu za ženkama, koje zovu glasnim, visokim zvukom nalik zviždanju.

U rodu su sa skakavcima, ali im krila više liče na listove, dok su antente mnogo duže. Takođe, dok neki i dalje glume vegetarijance, drugi primerci love manje insekte.

4. Goliathus regius

Golijat je ime dobio prema biblijskom džinu, upravo zbog svoje veličine, ali i težine. Na putu će vam se isprečiti u tropskim šumama Afrike, verovatno u potrazi za srcem nekog naročito sočnog drveta ili komadom voća. O njihovom razvoju se ne zna mnogo, ali su neki primerci uspešno uzgojeni u zatočeništvu, othranjeni mačijom i psećom hranom.

Uz 100 grama težine i 11 centimetara dužine, čak bi i iskusna mačka imala problema s ovom "bubicom". Ukoliko padne u zarobljeništvo, može preživeti i do godinu dana. Dobro je oklopljen prvim parom krila, naoružan malenim kandžama, a mužjaci imaju i rog u obliku slova Y. Golijat je naročito poznat po svojim maštovitim "ratnim" šarama.

5. Macropanesthia rhinoceros

Bubašvaba je verovatno najomraženija buba u istoriji. Šta tek reći za onu koja u svom imenu ima pridev "gigantski"?

Ova vrsta živi u Australiji, najčešće u tropskim područjima Kvinslenda, a može težiti i do 35 grama. Osim što naraste do 8 centimetara dužine, može doživeti i duboku starost od 10 godina.

Za razliku od drugih vrsta bubašvaba, ova nema krila i ne smatra se štetočinom, već naprotiv, malim baštenskim pomoćnikom. Uglavnom se gosti na trulom lišću (preferira eukaliptus), ali recikliraće i sve ostalo od otpada. Kad mu dojadi, vraća se u podzemlje, putem tunela koji mogu biti duboki i do jednog metra.

6. Solifugae

Pauci. Uzročnici mnogih fobija, neprijatelji svake revne čistačice i glumci popriličnog broja horor filmova, u kojima kidaju glave i grizu. Pripadnici ove porodice poznati su i pod imenima poput "camel spider", "wind scorpion" ili "sun spider", a toliko je i urbanih legendi o njihovim navikama i napadima.

Mitovi su započeli tokom Zalivskog rata, kad je prijateljev prijatelj priču čuo od prijateljeve sestre čiji je dečko ostao bez ruke nakon što ga je napao pauk koji se kretao brzinom od 50 km/h, vrišteći prilikom napada. Drugi mit kaže da mogu narasti do veličine frizbija, pri čemu se ne navodi kog tačno, ali nastavlja se s podatkom da otrov ovog pauka deluje kao anestetik, da mogu skočiti i metar u vis, da su ime dobili zbog toga što jedu utrobe kamila i da jedu ljude dok spavaju (a oni to ne osete jer - anestetik).

Ono što nauka kaže je da im je maksimalna brzina oko 15 km/h, što zaista jeste poprilično brzo, da narastu do veličine od 12 cm (zajedno s nogama, ne "imao je ovoliko oko!"), a ime ima veze čisto s tim što žive u pustinji, poput kamila. Inače, uopšte ne poseduju otrov, a ugriz u nekim slučajevima može biti opasan, ako se razvije infekcija. Prehrambeno su većinom oportunisti, ali ponekad se hrane drugim manjim životinjama. Takođe, pomalo razočaravajuće, ne pletu mreže.

7. Megaphasma denticrus

Male grančice s nogama, za njih ste svi čuli, obično su vrlo neprimetni i deca ih vole. Sve dok u ime ne ubacite "mega" i povećate ih na 50 centimetara, u slučaju najveće vrste, Pharnacie kirbyi. Majstori su kamuflaže i odlično glume deo drveta ili grma, u zavisnosti od vrste na kojoj žive.

Divovska grana s nogama u doba dinosaurusa verovatno se družila s džinovskim vilin konjicem, koji je imao raspon krila od jednog metra.

8. Deinacrida fallai

Weta je naziv za oko 70 endemskih vrsta buba s Novog Zelanda, od kojih nijedna nije najprivlačnije stvorenje s ove liste. Ipak, čak 11 divovskih vrsta predstavlja odličan primer gigantizma uzrokovanog izolacijom na ostrvu. Govorimo o dužini od oko 10 centimetara, bez nogu i antena. Jedna uhvaćena ženka je dosegla neverovatnih 70 grama, čime bi posramila ne samo divovsku bubašvabu već i - vrapca. Ime Deinacrida na grčkom znači "užasni skakavac".

9. Bathynomus giganteus

Od svih čudesa s ove liste, ovaj člankonožac najviše liči na nešto s Marsa. Srodan je škampu i raku, ali više podseća na milion puta uvećanu grinju. Otkriven je 1879, u vreme kad se smatralo da su duboki okeani potpuno beživotni.

Odrasli primerci dosežu 76 centimetara, dok im je maksimalna kilaža 1.7 kg. Bathynomus je primer dubokomorskog gigantizma, upravo poput onog koji vidimo kod višemetarskih lignji. Štiti ga jak egzoskelet, a može se sklupčati poput poznatih kućnih buba, koje se "pretvore" u kuglicu i otkotrljaju.

Igraju važnu ulogu morskih strvinara, i to u dubinama od 170 do 2140 metara. Vode samotne živote na temperaturama od svega par stepeni iznad nule, kopkajući po blatu i mulju. Ponekad se počaste mrtvim kitom ili lignjama, a ako odluče "napasti", hvataju spor plen, poput morskog krastavca ili sunđera.

10. Attacus atlas

Tropski moljac obično živi na području jugoistočne Azije i predstavlja najveću vrstu moljca na svetu. Površina krila kod pojedinih primeraka je i 400 kvadratnih centimetara, dok im je raspon 25-30 centimetara, s tim da su ženke veće i teže.

Ime im najvjerojatnije potječe od poznatog titana iz grčke mitologije, no u Kini ih zovu i "zmijska glava", zbog karakterističnog oblika vrha gornjih krila, koji podsjeća na zmiju. U Indiji ih uzgajaju zbog svile, no ne u komercijalne svrhe, jer su niti koje proizvode kraće i istrgane. Takva svila je smeće boje i podsjeća na vunu, no smatra se da je izdržljivija i poznata je pod imenom fagara.

Na Tajvanu njihove kukuljice nose kao torbice.