Sinha je rekao da je ovo prvi put da su naučnici uspeli da dokažu da vreme nije duboko ukorenjen ljudski pojam, kao što se to ranije verovalo. Svoja istraživanja je objavio u magazinu "Language And Cognition".
"Vreme za narod Amondava ne postoji u istom smislu kao za nas. Sada bez sumnje možemo reći da postoji barem jedan jezik i kultura koji na vreme ne gledaju kao nešto što može biti izmereno, izračunato i o čemu se može govoriti kao o nečemu apstraktnom. Ovo ne znači da narod Amondava živi "van vremena", ali živi u svetu događaja, umesto da na njih gleda kao nešto što je sastavni deo vremena", rekao je Sinha.
Članovi tima, uključujući i lingvistu Vanija Sampaioa i antropologa Veru da Silvu Sinhu, proveli su osam nedelja sa narodom Amondava proučavajući njihov jezik i pojmove poput "sledeća nedelja" i "prošla godina". Za ovakve pojmove u jeziku pomenutog naroda ne postoje reči, osim za pojmove kao što su "dan", "noć", "kišna" i "sušna" sezona. Naučnici su saznali da niko u zajednici ovih ljudi ne zna koliko godina ima. Umesto toga članovi ovog naroda menjaju svoja imena kako bi pokazali u kojem su stadijumu života i na kojoj su poziciji u svom društvu. Na primer, dete će se odreći svog imena i dati ga novorođenčetu u svojoj porodici, a potom odabrati novo ime.
"Imamo mnogo metafora za vreme i njegovu prolaznost, mi zapravo vreme smatramo predmetom. Često svi imamo običaj da kažemo kako "nemamo vremena", kao da je ono stvar. Sami smo stvorili ove metafore pa su one postale način na koji mi razmišljamo. Narod Amondava ne razmišlja i ne govori na ovakav način o vremenu, osim ako to nauče iz nekog drugog jezika. Za ovo pleme vreme nije novac, oni ne žure kako bi na vreme obavili obaveze, a niko ne razgovara o sledećoj nedelji i sledećoj godini. Nemaju ni odgovarajuću reč za nedelju, mesec i godinu. Po ovome se može reći da uživaju u slobodi u pravom smislu te reči", rekao je Sinha.
Pleme Amondava je prvi put stupilo u kontakt s civilizacijom 1986. godine, i do tada su živeli tradicionalan život, lovili, pecali ribu i uzgajali useve. Sada uz to koriste struju i televiziju, usvojili su i portugalski jezik, čime je njihov vlastiti u opasnosti od nestanka.
Komentari 2
Dušan
Andro
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar