Naime, ovaj je 2013. godine laptop rastavio na delove i prodao ih, a hard disk je sklonio na sigurno znajući da sadrži podatke za bitkoin. Kasnije dok je čistio sobu, hard disk je greškom završio u kanti za smeće, a potom i na deponiji u Njuportu.
S obzirom na to da je vrednost kriptovalute znatno porasla od tada i količina bitkoina koju je imao sada vredi otprilike 273 miliona dolara. Ovaj informatičar je još 2009. godine počeo s "rudarenjem" bitkoina te je na hard disku sačuvao digitalni novčanik na kojem se nalazilo 7.500 bitkoina.
Sada je uveren da ga je ta greška skupo koštala, navodeći da je u potragu za diskom krenuo kada je video da je vrednost bitkoina porasla, međutim, tek tada je shvatio da je on u smeću.
Hocels se obratio gradskom veću Njuporta u Velsu tražeći dozvolu za iskopavanje određenog dela smetljišta na kojem veruje da se nalazi disk. Zauzvrat je ponudio da plati četvrtinu trenutne vrednosti koja bi, kako kaže, mogla biti podeljena lokalnom stanovništvu.
Bitkoin je inače 2009. godine stvorio anonimni računarski programer ili grupa programera poznata kao Satoshi Nakamoto. Njegova vrednost je znatno porasla poslednjih nedelja i reč je o 37.000 dolara.
"Ponudio sam da doniram 25 odsto od ukupne vrednosti što je 71,7 miliona dolara gradu Njuport ukoliko pronađem bitkoine. Nažalost, ta ponuda je odbijena i vlasti ne žele da razgovaraju o tome", naveo je on.
Međutim, nije odustao i otišao je na odlagalište zatrpano smećem uveren da će pronaći hard disk.
"Plan bi bio da se iskopa određeni de smetlišta na osnovu mrežnog referentnog sistema i oporavi disk poštujući sigurnosne i ekološke standarde. Disk bi zatim predao stručnjacima za oporavak podataka koji ga mogu vratiti na fabričke postavke dodajući nove delove, te popraviti jedan mali deo koji mi treba kako bi pristupio bitkoinima. Vrlo rado ću deo novca podeliti sa ljudima Njuporta i svima onima koji mi daju priliku da potražim disk", dodao je on.
Iz gradskog veća su naglasili da su u nekoliko navrata kazali da iskopavanje na tom mestu nije moguće jer bi imalo uticaja na okolinu.
"Troškovi iskopavanja deponije, skladištenje i obrade otpada bi mogli koštati milione funti, a bez ikakvih garancija da će disk biti pronađen i ispravan", poručili su.
Komentari 5
Boris
BTC i ostale crypto valute imaju jako dobru ideju. Definitivno će pre ili kasnije biti komercijalisana i eksploatisana i tako dostupnija široj masi, samo što će do tada već i banke naći neki način da profitiraju od nje.
Što se tiče toga da je ovo sve balon koji može da pukne u svakom trenutku... to je istina koliko je istina da je ceo monetarni sistem bez pokrića ogroman balon koji 'diše'. Crypto valute imaju mnogo brži taj ciklus 'pucanja' i 'naduvavanja', iz prostog razloga što nisu regulisane (još uvek), i što nisu u širokoj upotrebi. Kasnije će jednostavno pratiti svetsku ekonomiju i berzu.
Loš utisak se ostavlja kada se naglašavaju vesti o tome koliko je neko izgubio, kupio po ovoj ceni, prodao po onoj, itd... Znam da su se mnogi obogatili na rudarenju ili preprodajama, ali takvih nema jako mnogo. Više ima onih koji su pukli jer su se nadali ne znam kakvoj brzoj zaradi uz pomoć crypto valute, pa su se prešli. Ali gledati to kao jednu od potencijalno pametnih investicija, sagledati sve rizike, itd... ne vidim ništa loše u tome, niti treba bežati od toga. Neko će krenuti da gaji pečurke u podrumu, a neko će rudariti bitcoin.
Lala 3
Lala 2
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar