Ovde, na severoistoku Islanda, grupa međunarodnih istraživača priprema se da buši dva kilometra u srce vulkana. Svrha ovog "žilvernovskog" projekta je gradnja prve podzemne opservatorije magme u svetu.
Projekat vredan 100 miliona dolara pokrenut je još 2014. godine, a prva bušenja trebalo bi da počnu 2024. U njemu učestvuju naučnici i inženjeri sa 38 istraživačkih instituta i kompanija iz 11 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju i Francusku.
Njihova je namera da izbuše rupu do magmatske komore u vulkanu.
Prvi opservatorijum magme u svetu
Suprotno od lave koja izbija na površinu, magma, tečni stenovit materijal ispod Zemljine površine, naučnicima je i dalje zagonetka.
Opservatorijum u Krafli biće prvi takav u svetu, rekao je Paolo Papale, vulkanolog sa italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju INGV.
"Nikada nismo proučavali podzemnu magmu, osim kad bismo slučajno nabasali na nju prilikom bušenja u vulkanima na Havajima, u Keniji i u samoj Krafli 2009", rekao je Papale.
Naučnici se nadaju da će projekat dovesti do velikog napretka u iskorišćavanju geotermalne energije i da će produbiti znanje o predviđanju vulkanskih erupcija i rizika.
"Ključno je znati gde se nalazi magma kako bismo bili spremni za erupciju. Bez toga, mi smo gotovo slepi", dodao je Papale.
"Nije tako duboko"
Poput mnogih naučnih dostignuća, opservatorijum magme rezultat je neočekivanog otkrića.
Kad su 2009. godine inženjeri radili na proširenju geotermalne elektrane Krafla, ogromna bušilica slučajno je probušila magmatski džep na dubini od 2,1 kilometra. Dim se podigao iz bušotine, a poteklo je i nešto lave, koja je oštetila opremu za bušenje. Međutim, nije došlo do erupcije niti je iko povređen.
Vulkanolozi su tada shvatili da su nadomak magmatske komore, za koju procenjuju da sadrži oko 500 miliona kubnih metara magme.
Naučnici su bili zaprepašćeni što su pronašli magmu tako plitko. Očekivali su da će morati da buše barem do dubine od 4,5 kilometara pre nego što do nje dopru.
Posledične studije su pokazale da otkrivena magma ima slična svojstva poput one iz erupcije Krafle 1724. godine, što znači da je stara barem 300 godina.
"Ovo otkriće bi moglo potencijalno značiti ogroman napredak u sposobnostima razumevanja mnogih različitih stvari - od postanka kontinenata do dinamike vulkana i geotermalnih sistema", entuzijastično je rekao Papale.
Energija do 10 puta snažnija od one u konvencionalnim bušotinama
Slučajno otkriće magme bilo je povoljno i za Landsvirkjun, islandsku elektroenergetsku kompaniju koja upravlja tamošnjom elektranom.
Kad je tako blizu tečnoj magmi, stena doseže toliko ekstremne temperature da tečnosti postaju "superkritične", odnosno u agregatnom su stanju između tečnog i gasovitog.
Energija koja se tu proizvede je od pet do 10 puta snažnija od one proizvedene u konvencionalnim bušotinama za geotermalne elektrane.
Temperatura pare koja je izbila na površinu tokom incidenta 2009. iznosila je 450 stepeni Celzijusa, što je najviša zabeležena temperatura vulkanske pare. Dve takve "superkritične" bušotine bile bi dovoljne da proizvedu 60 megavata električne energije, što je količina za koju je postojećoj geotermalnoj elektrani potrebno 18 bušotina.
Komentari 4
Lala
Mirko
Rada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar