Kontejner s 29.000 gumenih patkica, kornjača, dabrova i žaba krenuo je iz Hongkonga u SAD. Umesto na odredištu teret je u oluji završio u moru u januaru 1992.
Snažni talasi i moćni vetrovi igračke su odgurali prema obalama širom sveta na putovanja duža od onih koje su njihovi proizvođači ikad zamislili. Ljudi koji su šetali plažama skupljali su ih i vremenom putovanja plastičnih igračaka za kupanje privukla su pažnju naučnika.
Vreme potrebno patkicama da stignu do različitih delova sveta i rute kojima su išle pružili su mnoge neočekivane uvide u struje okeana.
Američki okeanograf Kurtis Ebesmejer preuzeo je vodeću ulogu u studijama, nakon što je nekoliko godina ranije prikupio podatke nakon slične brodske nezgode. Kad je više od 60.000 Nike patika završilo u moru, a zatim otplutalo na zapadnu obalu SAD-a i Kanade, angažovao je mrežu kupača da dojave šta su pronašli.
Kontaktirali su ga i kada su otkrili gumene patke, prateći njihovo poreklo kroz zaštitni znak proizvođača.
"Nesreća s gumenim životinjama donela je naučnicima pravu riznicu podataka. Jednim potezom osigurano je hiljade podataka - u uobičajenim uslovima ne bismo jednostavno bacili u more toliko mernih instrumenata odjednom", kaže Džoana Baer, okeanografkinja sa Univerziteta u Hamburgu.
Ideja istraživanja okeanskih struja korišćenjem plutajućih uređaja daleko je od nove.
"Korišćenje bova jedna je od najstarijih metoda istraživanja mora", kaže okeanograf Jörg-Olaf Volf sa Univerziteta Oldenburg.
Davne 1864. istraživač Georg von Nojmajer iz nemačke pomorske opservatorije u Hamburgu bacio je bocu s porukom u more dok je plovio s rta Horn. Njegovo pismo tražilo je od onoga ko ga pronađe da izvesti gde je i kada pronađena boca. Stigla je do Australije.
"To je bilo pre više od 150 godina i pomoglo je boljem razumevanju velikih okeanskih struja", kaže Volf.
Danas naučnici koriste uređaje opremljene GPS-om za beleženje preciznih podataka o temperaturama, salinitetu vode ili vazdušnom pritisku koji se odašilju putem satelita.
"Postoje i uređaji koji tonu s površine do dubine do dva kilometra, prikupljajući podatke, pa se vraćaju na površinu", kaže Volf.
Podaci koje su osigurale flote gumenih igračaka bili su daleko manje precizni.
"Ali to je bolje nego ništa, pogotovo zato što su podaci generisani besplatno", kaže on, napominjući da visoka cena digitalnih mernih uređaja znači da je nemoguće koristiti ih u tako velikim brojevima.
Patke, dabrovi i žabe prvo su kružili u smeru suprotnom od kazaljke sata u severnoj pacifičkoj struji, od Sitke na obali Aljaske, duž Aleutskih ostrva, kraj poluostrva Kamčatke i konačno nazad preko Tihog okeana uz zapadnu obalu SAD-a do Aljaske.
Godine 1994, 1998, 2001. i 2003. Ebesmajer je primio izveštaje o nalazima iz Sitke, što sugeriše da su neke od igračaka napravile nekoliko krugova. Druge su "pobegle" iz vrtloga i stigle do Havaja i Australije.
"Možda je jedno od najuzbudljivijih otkrića da su igračke odlutale iz Tihog okeana u Severni Atlantik. To su predvideli odgovarajući modeli, ali gumene životinje su dokazale da se to zaista može dogoditi", kaže Baer.
Skupljači predmeta na plažama pronalazili su igračke i početkom 2000-ih na istočnoj obali SAD-a, kao i u Škotskoj i Engleskoj.
Naučnici kažu da su otplutale prema severu kroz Beringov moreuz u Arktički okean i došle do Grenlanda, iako ostaje nejasno da li su bile smrznute u ledu ili su "sedele" na ledenim bovama.
"Ova ruta je bila zanimljiva potvrda da tamo postoji površinska struja koja prelazi toliku udaljenost", kaže Volf.
On je koristio bove kako bi istražio kako se otpad distribuira u Severnom moru, kao deo interdisciplinarnog tima osnovanog 2016. Bacili su 65.000 malih drvenih bova u Severno more, označenih brojem i zahtevom da se prijavi njihov pronalazak s detaljima o mestu i vremenu.
Ovaj projekat je takođe pružio neočekivane uvide u to da se struje u Severnom moru mogu preokrenuti pod određenim uslovima.
"Iznenada smo primili izveštaje iz Engleske koji su pokazali da drvene bove više ne plutaju u smeru suprotnom od kazaljke na satu kao i obično, već u smeru kazaljke na satu", kaže Volf. Naučnici nisu znali da je to moguće.
Takve studije mogu da omoguće bolje razumevanje distribucije plastičnog otpada kako bi se razvili načini za postupanje s njim.
Korišćenje plutajućih instrumenata takođe može pružiti podatke za razvoj meteoroloških modela i na kraju poboljšati prognoze, kao i predviđanja za decenije koja dolaze, s obzirom na klimatske promene, kaže Baer.
Za sada nije jasno šta se dogodilo s gumenim igračkama koje nisu pronađene. Volf veruje da ih više nema u morima.
Nakon 30 godina vetra, talasa i UV zračenja, gumene patke i žabe verovatno su se pretvorile u mikroplastiku.
Baer, međutim, kaže da je nekoliko igračaka možda još tamo negde, možda smrznuto u ledu, i da bi se mogle pojaviti.
"Gumene patke imaju zastrašujuće dug vek trajanja, kao i sva plastika koja se vrti u moru", kaže ona.
.jpg)
Komentari 2
Milan
Goran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar