Na hiljade posetilaca plaćalo je ulaznicu da vidi njegovu izložbu "ničega", a uspeh ove "postavke" naveo ga je da ode i korak dalje - kolekcionarima je dao šansu da kupe seeriju nepostojećih i potpuno izmišljenih prostora u zamenu za čisto zlato.
Nekolicina kupaca je pristala, a danas, gotovo 60 godina nakon Klajnove smrti, jedna od priznanica koju je potpisao kao dokaz o vlasništvu nad nevidljivim umetničkim delom, prodaje se na aukciji.
Kuća "Sotbi" nazvala je priznanicu "pretečom nezamenljivih tokena (NFT)", a procenjuje da bi mogla da dostigne cenu i do pola miliona evra.
Umetničko delo, koje je Klajn nazvao "Zone nematerijalne slikovne senzibilnosti", prodato je 7. decembra 1959. Žaku Kugelu, trgovcu antikvitetima, a priznanica koju je tada dobio jedna je od retkih koje su opstale.
Razlog za to nije slaba potražnja za nevidljivim delima, nego činjenica da je umetnik svojim kupcima nudio izbor da zadrže priznanicu ili da je ritualno spale.
Ukoliko bi odabrali paljenje, smatrali bi se "definitivnim vlasnicima" konceptualnog umetničkog dela, a Klajn bi to učinio javno, pre nego što bi polovinu dobijenog zlata bacio u reku Senu.
Kugel je odlučio da zadrži svoju priznanicu i ona je od tada izlagana u svim većim galerijama širom Evrope, uključujući Hauard galeriju u Londonu i Centar Pompidu u Parizu.
Trenutno je u vlasništvu Loika Malea, nekadašnjeg vlasnika galerije, koji na aukciji prodaje više od 100 predmeta iz svoje kolekcije.
"Neki su povezali zonu senzitivnosti i osmišljavanje priznanica kao preteču NFT, koji i sam omogućava razmenu nematerijalnih radova. Ako tome dodamo da je Klajn imao registar sukcesivnih vlasnika 'zona', lako je prepoznati ovde još jedan revolucionaran koncept - blokčejn'", stoji u katalogu aukcije.
Iz aukcijske kuće "Sotbi" u saopštenju poručuju da kupac "neće biti samo vlasnik priznanice, nego i Klajnovog nevidljivog dela", prenosi CNN.
Taj umetnik, koji je umro 1962, bio je ključna figura pokreta novog realizma, koji je koristio umetnost da izaziva percepciju realnosti posmatrača. On je 1957. otvorio izložbu u Milanu koja se sastojala od 11 plavih slikarskih podloga, identičnih po obliku, nijansi i veličini.
Ipak, njegov najpoznatiji rad je fotografija iz 1960. pod nazivom "Skok u prazninu" na kojoj deluje da Klajn skače sa visokog zida, iako je zapravo ona kombinacija dve odvojene slike.
Komentari 2
OK
Hilari klinton su placali za jedno predavanje, 800 hiljada dolara.
Miloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar