Ovi zubi su pripadali odrasloj osobi i detetu, saopštio je danas Filozofski fakultet u Beogradu.
"Zubi su datirani na pre oko 300 hiljada godina, što ih čini najstarijim fosilima neandertalca (Homo neanderthalensis) u istočnoj Evropi i drugim najstarijim ljudskim fosilima u Srbiji, tek nešto mlađim od pola miliona godina stare donje vilice čoveka iz Male Balanice otkrivene 2007. godine", navodi se u saopštenju fakulteta.
Prema njihovim rečima, ostaci neandertalaca u Srbiji su do sada bili identifikovani samo u obližnjoj pećini Pešturina, u kojoj su 2015. godine otkriveni jedan zub i fragmentovana kost podlaktice neandertalca.
"Najdrevniji ostaci neandertalaca, starosti između 300.000 i 500.000 godina, identifikovani su na području zapadne Evrope, a vremenom se njihov areal proširio sve do zapadne Azije. Njihovo prisustvo u Velikoj Balanici pre oko 300 hiljada godina predstavlja najraniji dokaz njihovog širenja prema istoku", istakli su sa fakulteta.
Zubi iz Velike Balanice su pronađeni u asocijaciji sa tragovima ognjišta i kamenim alatkama za obradu kože poznatim kao postruške tipa Kina (Quina).
Najstarije alatke tog tipa potiču sa istoka, sa nalazišta koja pripadaju ašelsko-jabrudijenskom kompleksu (iz perioda pre 200.000 do 400.000 hiljada godina), dok se u zapadnoj Evropi javljaju mnogo kasnije.
"To pokazuje da je na teritoriji Balkana pre 300.000 godina najverovatnije došlo do kontakta evropskih i bliskoistočnih populacija. Još uvek se ne može reći sa sigurnošću da li je do širenja kulturnih inovacija došlo migracijama ljudi ili razmenama ideja između zajednica, niti možemo identifikovati izvorne nosioce ove tehnologije, nije jasno da li su u pitanju neandertalci ili druge vrste ljudi", piše u saopštenju.
Izvesno je, kako su naveli, da su te inovacije dovele do konačnog uobličavanja kulturnih obrazaca karakterističnih za srednji paleolit - period koji predstavlja jednu od prekretnica u ranoj praistoriji čovečanstva.
Arheološka istraživanja pećina u blizini Niša (Pešturina, Mala i Velika Balanica) vrše se u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
Analiza zuba objavljena je u časopisu "Journal of Human Evolution", od strane međunarodnog tima stručnjaka iz Srbije i Kanade, koju vode profesori Dušan Mihailović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i profesorka Mirjana Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu.
Komentari 4
savey komunjara SFRJ
dobricaa SPS JUL SK
#112 Veljko 97 2021-11-26 12:50
Добар дан,
али 90хи година је било у Србији , више дем ..милионера, него сада, јер су цене компјутера биле преко 3.000дем, са монитором и преко 5.000дем,онај ко је продавао компјутере, узео је гомилу немач. марака,... а мобилних телефона цена ..10.000дем, Мобтел...Тада је било више дем марака, у народу, него данас, али сада , свако може да купи мобилни за 1 динар. Паметан телефон је данас, много бољи него компјутери, 90их. Стив Џобс је донео револуцију са својим изумум, револуцију која траје и дан,данас, а то је само почетак... Предности су невиђене, одличне, али нико, буквално нико на целој планети Земљи, не може да предвиди ток истих, за наредне 2-3 година, нико, никоо,јер су велике промене, уз сваке нове моделе, сваку генерацију пам. телефона. Завист можда, али бенефит је огроман, едукација данас није исто, што и 90их.
Аппле је и даље одличан, МИ Хиаоми..
За Радар, рб 2. Рб 2 је одличан, али рб 3, је нај нај, нај на срб ФМ-у. Пријатно
Цитирај
dobricaa SPS JUL SK
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar