Pre godinu dana, umetnik koji je 2016. godine izlagao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, prodao je 10.000 svojih jedinstvenih slika kao nezamenljive tokene.
Kupcima je dao dvanaest meseci da odluče da li žele da zadrže NFT ili ga zamene za fizičku verziju dela.
Nakon što je istekao rok za to, svi oni koji su odlučili da zadrže nezamenljivi token osudili su fizičku sliku na spaljivanje.
Euronews piše da je u trenutku objavljivanja te vesti 4.910 vlasnika nezamenljivih tokena odlučilo da ih zameni za "prave" slike, što znači da će Herst spaliti 5.090 slika.
Ceremoniju će izvesti na otvaranju izložbe u Njuport Strit galeriji u Londonu 9. septembra.
Izložba "The Currency" obuhvata veliki broj slika sa tačkicama, koje je Herst počeo da stvara 2016. godine. Od tada je u različitim tehnikama naslikao 10.000 slika, od kojih je svaka jedinstvena, a zatim pretvorena u nezamenljive tokene i prodata kupcima koji sada svoje slike mogu da koriste kao valutu na HENI platformi.
"Ovaj projekat istražuje granice umetnosti i valute - kada se umetnost menja i postane valuta, a kada valuta postaje umetnost", kaže Herst o ovoj izložbi, piše Euronews.
"Nije slučajnost da vlade koriste umetnička dela na novčanicama i novčićima. To čine kako bi nas podstakle da verujemo u novac. Bez umetnosti, teško je verovati u bilo šta", dodao je umetnik.
Sa sličnim konceptom poigravao se i čuveni umetnik Iv Klajn još 1959. koji je kolekcionarima ponudio seriju nepostojećih i potpuno izmišljenih prostora u zamenu za čisto zlato. Nekolicina kupaca je pristala, a umetnik im je davao potpisane priznanice kao dokaz o vlasništvu nad nevidljivim umetničkim delom koje je nazvao "Zone nematerijalne slikovne senzibilnosti".
Kupci su imali izbor da zadrže priznanicu ili da je ritualno spale.
Ukoliko bi odabrali paljenje, smatrali bi se "definitivnim vlasnicima" konceptualnog umetničkog dela, a Klajn bi to učinio javno, pre nego što bi polovinu dobijenog zlata bacio u reku Senu.
Jedna od tih priznanica nedavno je dostigla cenu od 1,06 miliona dolara na aukciji kuće Sotbi u Parizu, a u opisu predmeta u katalogu je stajalo: "Neki su povezali zonu senzitivnosti i osmišljavanje priznanica kao preteču NFT, koji i sam omogućava razmenu nematerijalnih radova. Ako tome dodamo da je Klajn imao registar sukcesivnih vlasnika 'zona', lako je prepoznati ovde još jedan revolucionaran koncept - blokčejn'".
Komentari 18
Bela
Dokaz za to su Klajnove potpisane priznanice prodatih imaginarnih zona.
Hirstova Ideja samu sebe potire. Preskupa samoreklama.
Umetnost monetarne Avangarde ?
696
Z13
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar