Astronomi procenjuju da će najaktivnija noć za kišu meteora biti večeras, 12. na 13. avgust, ali i upozoravaju na sve veće svetlosno zagađenje koje otežava posmatranje noćnog neba.
Na svom putu oko Sunca Zemlja često prolazi kroz delove gde se nalaze mala tela, nalik na kamenčiće, koji su u astronomiji poznati kao meteoridi. Iako iz naše perspektive izgledaju kao nezaboravni svetlosni efekti na nebu, ova pojava predstavlja jednu vrstu oluje koja se dešava usled raspadanja kometa.
"Ta mala tela, ti kamenčići uleću u Zemljinu atmosferu. Zbog trenja sa vazduhom oni se usijaju i mi tu pojavu vidimo kao sjajan trag. Ta pojava se naziva meteor. U narodu je poznatija kao 'zvezda padalica'", objašnjava za RTS Jovan Aleksić iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Meteorski rojevi se javljaju tokom cele godine. Ovog meseca prisustvovaćemo kiši meteora poznatih kao Perseide.
Mogu se jasno videti i golim okom, pa vredi pogledati u nebo tokom vedrih avgustovskih noći.
"Problem kod meteora je što se brzo kreću i samim tim što se brzo kreću oni jako brzo beže iz vidnog polja teleskopa. Nije ih lako ni slikati. Ja, recimo, do sada nisam uspeo nikad da slikam meteor", navodi Mihailo Racković iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Svetlosno i atmosfersko zagađenje umnogome otežava posmatranje takvih prizora, pa i ne čudi što su na problem zagađenja veštačkom svetlošću prvi počeli da upozoravaju astronomi.
"Svetlosno zagađenje znači da u Beogradu blešti od veštačkih izvora svetlosti, a naravno tu je i atmosfersko zagađenje, puno smoga. Preporučujemo gledaocima da uvek takve svari posmatraju van urbanih sredina, van svetlosnog i atmosferskog zagađenja gde je tamno i čisto nebo", dodaje Aleksić.
Zabrinjava to što veliki broj stanovnika Zemlje, zbog svetlosnog zagađenja, uopšte nema priliku da jasno vidi kako noćno nebo zaista izgleda. To, prema svemu sudeći, postaje privilegija.
Komentari 5
Žika
Dodo
I šta je pesnik hteo da kaže? Verovatno je hteo da ispadne mudar i da ispadne da on zna nešto što mi ostali ne znamo. Stručnjaci upozoravaju na svetlosno zagađenje decenijama. I kod nas je pre desetak godinama u jednom broju NG glavni tekst bio o svetlosnom zagađenju. Svako koga te stvari makar malo zanimaju, zna da svetlosno zagađenje postoji od kako je počela ubrzana urbanizacija, dakle već stotinak godina. Šta mislite, da li jedan astronom, fizičar, ekolog ili biolog mogu da urade bilo šta sem da upozoravaju? Kod koga su ključevi kovčega sa novcem? Kod naučnika ili industrijalca? Stručnjaka ili političara? Vlada li argument ili brutalna sila? Znanje ili represija?
hm.....
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar