"Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivom sa bilo čim drugim što sam video", pisao je slavni Velšanin.
Kada je Ričard Barton sa Elizabet Tejlor krajem jula 1971. godine došao na Brione, dočekala ih je, napisao je glumac u svom dnevniku, žena seljačkog izgleda i mali muškarac velikog stomaka. Ona je bila šarmantna i "razornog" osmeha, a njemu zbog zatamnjenih naočara nije video boju očiju. Iznenadilo ga je koliko je ona krupna, a on tako "malen i nežan", i izuzev tog stomaka, sitan. I koraci su mu bili kratki, a ruka koju je Bartonu pružio za upoznavanje, isto je bila, zapisao je, malena.
Sve u svemu, Tito i Madam Broz nisu impresionirali Ričarda Bartona.
Poznati glumački par Ričard Barton i Elizabet Tejlor je davne 1971. godine došao u Jugoslaviju kako bi se Barton pripremio za ulogu Tita, kojeg će igrati u filmu "Bitka na Sutjesci". Supruga Elizabet Tejlor pravila mu je društvo. Druženje s Titom Barton je opisao u svojim dnevnicima koji će "Yale University Press" promovisati tokom avgusta.
Epizodu iz Titovog života generacije su danas starije od 50 pratile kao sapunicu uživo. Glamurozne holivudske zvezde koje su paparaci pratili u stopu zbog ekscesa izazvanih ljubomornim ispadima, i jugoslovenski predsednik sa svojom prvom damom.
Iako istorija o Titu privatno govori kao o čoveku dobrom domaćinu svetskoj političkoj, ali i šoubiz eliti, Bartonu je Tito bio dosadan. Istovremeno je Elizabet Tejlor bila, pisao je Ričard Barton, fascinirana jugoslovenskim vođom.
Titu je slavni par stigao 31. jula. Jovanka Broz ne bi volela da pročita šta je veliki glumac rekao o njenom izgledu, iako je nahvalio njezin šarm i "razoran osmeh".
"Stigli smo srećno i odvezli smo se automobilom - "mercedes-benzom" - do i kroz Pulu, gde nas je čekao brod. Masa fotografa i novinara, i TV ljudi čekala nas je na aerodromu. Uobičajena pitanja - kakav je osećaj glumiti velikog čoveka, koliko znate o Titu". Dali su nam vilu nedaleko od Titove. Vrlo vruće - bez klima uređaja. Madam Broz dočekala nas je u vili. Krupna žena vrlo seljačkog izgleda te krajnje šarmantna sa razornim osmehom. Ponuđeni su nam kanapei (koje sam jeo, sklonivši hleb), i šampanjac, koji sam odbio, i ukusna turska kafa, koju nisam odbio", napisao je u svom stilu Ričard Barton. Dnevnik je pisao, vidi se, ironični cinik.
Tako je 1. avgusta napisao: "Dug, ali ugodan dan proveden, osim kratkog poslepodnevnog dremeža, sa Titom. Predsedniku i supruzi darovali smo Van Cleef & Arpels - komad pirita sa satom u njemu. Kad me je Tito pitao o scenariju, rekao sam da mislim da je on u njemu malo predstavljen te kako treba biti jači i da je ta uloga premala. Rekao je da je u redu da bude veći, što se režiseru izuzetno dopalo. Tako da ću možda imati nešto bolje i više raditi, nego samo stajati i izgledati kao "čovek sudbine".
Ričard Barton i Elizabet Tejlor zbog obostrane su ljubomore često putovali zajedno. Sve što ga je fasciniralo Barton je zapisivao u svoj dnevnik. Zapisi potvrđuju glumčev cinizam, britkost i duhovitost.
Ženio se pet puta, ali niko neće znati ime nijedne od njegovih supruga, osim Elizabet Tejlor, kojom se ženio dvaput. Priča bračnog para Barton-Tejlor jedna je od onih koje će ostati upamćene kao najveće ljubavne priče svih vremena
Dvoje planetarno slavnih glumaca, luđačka strast, ljubomorni ekscesi, sve je to sa velikim zanimanjem pratila globalna publika. Žene su se želele da se osećaju lude od ljubavi i voljene poput Tejlor.
Ričard Barton i Elizabet Tejlor dva puta su se venčavali, a dvaput i razveli. Iako tada već 27 godina nisu bili zajedno, kad je 2011. godine umrla Elizabet Tejlor, s njom je u grob, prema njenoj želji, otišlo i poslednje Bartonovo pismo koje joj je napisao tri dana pre svoje smrti 1984. godine.
Pre nego što će upoznati predsednika Jugoslavije i suprugu, Ričard Burton je 21. jula 1971. godine, u svom dnevniku zapisao:
"Veći deo jučerašnjeg dana proveo sam sa Jugoslavenima u razgovoru o Titovom filmu. Puno fascinantnih priča o komunizmu i Rusiji, ali najviše o Titu. Idemo, na Titov poziv, da ga vidimo dvadeset osmog. Trebalo bi da bude vrlo zanimljivo, u najmanju ruku", napisao je.
Film "Bitka na Sutjesci" je ratni film o "Operaciji Švarc", kako su joj ime dali Nemci koji su ju i započeli. Cilj je bio da unište jugoslovenske partizanske jedinice u blizini Sutjeske, u jugoistočnoj Bosni. Bitka je počela 15. maja i završila se 16. juna 1943. godine. Poginulo je 7.500 partizana, muškaraca i žena. Iako su Nemci, potpomognuti vojnicima NDH, izgubili tek 514 vojnika, partizani su uspeli da izađu iz obruča nemačkih snaga i da opstanu. Bila je to odlučujuća bitka za vojnu pomoć saveznika u nastavku rata, jer su se vojnici britanske vojne misije priključili Glavnom štabu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i svedočili ulozi partizana u otporu Nemcima. Tito je u bici i ranjen, 9. juna, u eksploziji bombe povređena mu je ruka. Od težeg stradanja spasao ga je nemački ovčar Tigar, koji je skočio na njega i odgurnuo ga.
Ričardu Bartonu ratni lik se svideo, ali predsednik Tito, proizlazi iz njegovih zapisa, baš i ne.
"Malo me iznervirala nervoza s kojom nas posluga poslužuje. Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivim s bilo čim drugim što sam vidio. Nakon ručka, predsednik i ja smo puno razgovarali o ratu, a posebno o Sutjesci. Pitao sam ga voli li Staljina. Dugo je čekao na odgovor, i na kraju je rekao da mu se 'sviđa, odnosno, divi mu se kao političaru, ali da ga ne voli kao čoveka'.
Pozvao nas je u 16 sati i u kabrioletu 'lincoln continental' - 'dar Zagrepčana', mislim da je rekao - počeo da vozi. Odmah je, ni pedesetak metara od kuće, vozeći preko vrlo oštre bankine, probušio prednju desnu gumu. Umesto da se zaustavi i ugasi motor, on je pojačao broj okretaja, a mi smo se trzali i trzali nekih desetak sekundi koje su parale živce. Ostavili smo auto i otišli pešice u mali zoološki vrt sa slonom i gazelama... odjednom je izgledao vrlo staro i još sitnije nakon incidenta s automobilom, ali ubrzo je ponovo bio stari, samopouzdan. Činilo se da se pomalo bojao slona dok ga je hranio", napisao je Barton.
Poslednji put se Tito u dnevniku spominje 2. avgusta 1971.
"U 9.30 sam video PR-ovca koji mi je postavio mnogo pitanja o tome zašto sve to radim. Po ko zna koji put sam napamet ponovio 'sjajan čovek', 'sjajna prilika', 'nadam se da mogu ispoštovati pravdu'... nadao sam se zapravo da oni mogu ispoštovati pravdu prema meni. Dajte mi alat i ja ću nastaviti s poslom. Da nije, zapravo, Elizabet Tejlor oduševljena snagom i slavom svega toga, dao bih sve od sebe da prekinem i pobegnem - tako je ogroman napor otrpeti dosadu - posebno beskrajni prevedeni razgovori. I Tito i Madam Broz pričaju duge priče, tokom kojih ne dopuštaju da ih prevodioci prekidaju, pa nakon što poslednji završi, čoveku je sasvim svejedno o čemu se govori.
Tačno u 9.50 krenuli smo iz kuće prema predsedničkoj vili. Zatim direktno na malu snažnu jahtu - najveća brzina 35 čvorova, 160 tona, 120 stopa - i plovili niz stotine ostrva u ovom delu sveta. Lepi gradovi i stotine novih hotela. Plaže, uglavnom kamene, vrvele su turistima. U proseku godišnje zarade 30 miliona, govorili su. Gotovo svi su mahali predsedničkoj jahti, a on im je uzvraćao. Predsednik mi je ponosno rekao kako je njegova obala najbolje branjena u Evropi, i da su po svim ostrvima prepunim pećinama skrivene puške, podmornice i topovi. Povremeno bih kroz dvogled ugledao mornara na nekom udaljenom brežuljku kako ukočeno pozdravlja.
Ručali smo na ostrvcetu okrenutom prema Brionima, ne bez mučnog pregleda kuće i poseda. 'Ovo je iz Indonezije, od samog Sukarna.' 'Ovo je rad naroda Makedonije', 'Ovo je iz Sudana.' Primetio sam da se većina lica smešila od dosade dugo pre kraja ručka, i uprkos činjenici da su pili. Lice E (Elizabet Tejlor) bilo je naravno, izuzetak. Ona se zabavljala. Dobro da ne pijem, jer bih možda počeo da postavljam vrlo nezgodna pitanja", nerviralo je iskustvo treznog Ričarda Bartona. Bilo je to u vreme kad se na neko vreme suzdržavao od pijančenja.
Njegovo ismevanje Tita mnogi su komentirisali i kao rezultat ljubomore, jer je Elizabet Tejlor uživala u Titovom društvu. Njoj je Josip Broz bio zabavan, svetski čovek lepih manira, a Tito herojski lik. Svoju je naklonost, moguće, isticala i preterano, kako bi Bartona napravila ljubomornim.
Na kraju je Ričard Barton priznao kako Tito i nije baš sasvim dosadni bezveznjak.
"Bilo je i povremenih svetlih trenutaka. Tito na engleskom: 'Bilo mi je jako drago kad mi je baka umrla.' E: 'Zašto?' Tito: 'Zato što je to značilo da je prestala da me tuče.' E: 'Užasno je reći takvu stvar.' Tito: 'Bila je mala, ali jaka i uvek ljuta.'
Upoznali smo Čerčila, koji je bio u blizini na Onazisovoj jahti. Vinston Čerčil je prihvatio vrlo mali viski. Tito je imao svoj uobičajeni, veliki.
"Zašto tako mala doza? Naučio si me piti velike", pitao je Tito.
"Tada smo obojica imali moć. Ja je sad nemam, a ti još imaš svoju", rekao je Čerčil.
Moć kvari. Sumnjam da Tito vidi običnog radnika iz naroda, odakle je i sam potekao, osim kad on maše zastavom i nosi transparent. Sinoć smo išli da pogledamo film u rimskom amfiteatru u Puli. Ulice su bile načičkane mornarima, ukočenim u stavu mirno, iza njih mase ljudi koji su tapšali celom rutom. E je bila zvezda večeri, mnogo veća od Tita, ili barem jednaka. Kad smo ušli u koloseum svi su ustali i tapšali. E je bila veoma oduševljena. Ciničan sam, kao i uvek."
Komentari 23
Raja
Pero
Neusporediv sa niti jednim političarem od 1990 g. do 2020 g.. Niti jedan u svijtu mu nije dostajan za usporedbu po niti jednom elemtu.
Ili mi koji komentiramo nemo kriterije već papagajsku pamet pa ponvaljamo što je netko rekao.
Istina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar