Naučnici kažu da je amputacija izvršena kada je ta osoba bila dete, i da je "pacijent" posle amputacije živeo godinama.
Preistorijska operacija može da pokaže da su ljudi ostvarili medicinski napredak mnogo ranije nego što se mislilo, pokazuje studija objavljena u časopisu "Nature".
Istražitelji su ispitivali pećinu na Borneu u oblasti kišnih šuma, kada su pronašli taj grob, rekao je Tim Maloni, arheolog na Grifit univerzitetu u Australiji i glavni istraživač te studije.
Iako je veliki deo kostura bio ceo, on je bio bez levog stopala i dela leve noge, rekao je naučnik. Posle ispitivanja posmrtnih ostataka istražitelji su zaključili da kosti noge ne nedostaju iz groba niti su izgubljeni u nesreći nego da su pažljivo otklonjeni.
Kost dela noge koji je ostao pokazuje čist kosi rez koji je zarastao, rekao je Maloni.
Nema znakova infekcije što bi se očekivalo u slučaju da je detetu nogu odgrizla neka životinja kao što je krokodil. Takođe nema znakova frakture što bi se očekivalo da je noga otkinuta u nesreći.
Izgleda kao da je ta osoba živela još šest godina posle gubitka noge, i da je umrla iz nepoznatih razloga kao mlada odrasla osoba, navode istražitelji.
To pokazuje da su preistorijski ljudi znali dovoljno o medicini da urade operaciju bez fatalnog gubitka krvi ili infekcije, zaključili su autori.
Oni ne znaju kakva je alatka korišćena da se amputira noga ili kako je sprečena infekcija, ali spekulišu da je možda odsečena oštrim kamenom, i ukazuju da neke od mnogih biljaka u tom regionu imaju medicinska svojstva.
Takođe, zajednica je morala da neguje to dete godinama posle toga pošto za osobu sa amputiranom nogom ne bi bilo lako da preživi na tom prostoru.
"Ova rana operacija ponovo piše istoriju ljudskog medicinskog znanja i razvoja", rekao je Maloni.
Pre ovog pronalaska najraniji primer amputacije bio je francuski farmer od pre 7.000 godina, kome je uklonjen deo ruke. Naučnici su mislili da je ta medicinska praksa razvijena pre oko 10.000 godina, kada su se ljudi naseljavali u poljoprivrednim društvima, navode autori studije.
Ova studija pruža dodatne dokaze da su ljudi počeli da brinu o zdravlju jedni drugih mnogo ranije u svojoj isoriji, rekla je Alesija Šrenk, antropološkinja na Univerzitetu Nevade u Las Vegasu koja nije bila uključena u studiju.
Komentari 1
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar