Istraživanja pokazuju da Australijanci žele da spreče izumiranje brojnih vrsta, bez obzira na finansijske troškove. Ali, kada je u pitanju prava kriza, koliko zaista brinemo? To je bilo pitanje na koje su naučnici pokušali da nađu odgovor.
Novo istraživanje otkriva da ljudi koji su u eksperimentu ispitani, vrednuju jedan ljudski život više od izumiranja čitave neljudske vrste - što je rezultat koji je je istovremeno iznenađujuć i zabrinjavajući.
Katastrofalni događaji primoravaju nas da donosimo teške odluke šta da sačuvamo, a šta da napustimo. U takvim vanrednim situacijama, naši izbori otkrivaju do krajnjih detalja kakve vrednosti pripisujemo različitim vrstama "imovina", ili onoga što nas okružuje gde spada i živi svet.
Pravljenje prioriteta među ljudima će postati još važnije u uslovima klimatskih promena, koje donose još gore požare i druge ekološke katastrofe. Ako se priroda uvek spasava poslednja, možemo očekivati ponavljajuće gubitke biodiverziteta, uključujući izumiranje brojnih vrsta.
Gubitak biodiverziteta u požarima Australije bio je katastrofalan. Izgorelo je više od 500 biljnih i životinjskih vrsta i najmanje polovina od više od 100 ugroženih vrsta. Katastrofa je dovela do najmanje jednog izumiranja - jedne vrste stenice u zapadnoj Australiji.
Gubici su podstakli razmišljanje o našim prioritetima. Završni izveštaj parlamentarne istrage Novog Južnog Velsa o požarima, na primer, postavlja pitanje da li ova hijerarhija zaštite treba uvek da se primenjuje.
Novo istraživanje posmatralo je vrednosti zajednice po ovom pitanju. Nalazi su bili prilično osvešćujući.
Donošenje teških izbora
U anketi je učestvovalo 2.139 Australijanaca. Ispitanici su rangirali imovinu koju bi spasili u hipotetičkom požaru, birajući između sledećih opcija: osoba koja nije upozorena da se evakuiše, osoba koja je ignorisala savet da se evakuiše (i tako implicitno preuzela odgovornost za sopstvenu bezbednost), populacija od 50 koala (od kojih mnoge druge populacije postoje na drugim mestima), jedna od samo dve populacije vrste valabija, jedina populacija autohtone vrste puževa (koja bi izumrla ako bi bila spaljena), jedina populacija autohtone vrste grmlja (koja bi izumrla ako bi bila spaljena), stado od 50 ovaca, kuća, šupa i traktor, dva predmeta od autohtonog kulturnog značaja (galerija na stenama i rezbarenje drveta).
Ispitanici u anketi su u velikoj većini dali najviši rang dvema opcijama koje uključuju spasavanje ljudskog života - čak i ako je toj osobi više puta rečeno da se evakuiše, i čak ako je posledica toga izumiranje nekih autohtonih vrsta biljaka ili životinja.
Spasavanje osobe koja nije dobila upozorenja o evakuaciji je ocenjeno najvišom ocenom, ispred spasavanja osobe koja je ignorisala savet o evakuaciji. Sledeće je bilo spasavanje populacije koala, a zatim spasavanje populacije valabija.
Preostale opcije su imale negativne ocene, što znači da je veća verovatnoća da će ih ispitanici izabrati kao najmanje važne.
Ljudi su, takođe, daljim označavanjem izbora, davali prednost koalama u odnosu na valabije, sa manje brige za žbunje i puževe. Još niže rangirani su predmeti od domorodačkog kulturnog značaja. Spasavanje kuće i šupe imalo je najniži rang.
Rezultati koji razotkrivaju važne odnose
Iz rezultata ankete izdvojilo se nekoliko ključnih poruka.
Prvo, konvencionalna hijerarhija zaštite tokom požara - davanje prioriteta ljudskom životu, zatim infrastrukturi, a zatim biodiverzitetu - ne odražava uvek društvene vrednosti. Ponekad je zaštita prirodnih dobara važnija od zaštite barem neke infrastrukture. U požarima Australije pokušaji da se spasu ključne populacije ugroženog valabija pokazali su da je takva zaštita dobara biodiverziteta moguća.
Drugo, naše društvo ceni jedan ljudski život više nego milione godina evolucije.
Treće, naš odnos prema prirodi daleko je od egalitarnog. U ovom slučaju, preferencija za spasavanje koala je u skladu sa prethodnim studijama koje pokazuju da nam je mnogo više stalo do "slatkih" sisara nego drugih vrsta.
Četvrto, pitanja dobrobiti životinja mogu nadmašiti razmatranje posledica očuvanja. Sumnjamo da su zastrašujuće slike koala koje pate u šumskim požarima možda doprinele da im je dat viši prioritet.
Preispitivanje prioriteta
Konačno, rezultati su bili zabrinjavajući kada je reč o očuvanju slabo poznatih vrsta, čije izumiranje se ubrzava širom sveta. Te gubitke društvo je uglavnom zanemarilo.
To sugeriše da treba bolje napraviti "spisak razloga" za spasavanje takvih vrsta. Australijska fauna beskičmenjaka je veoma prepoznatljiva, fascinantna i od vitalnog značaja za zdravlje brojnih tamošnjih ekosistema.
Postoji veliki rizik da izgubimo veći deo prirode koja nas okružuje, koja nas podržava i pomaže. Da bi se taj rizik umanjio, to može zahtevati preispitivanje naših prioriteta - a u nekim slučajevima i donošenje drugačijih izbora.
Istraživanje je radio tim profesora Univerziteta "Čarls Darvin".
Komentari 11
Mihailo
Pff
Bljuc
Čovek je greška prirode. Ali ne i kobna, priroda će to sama rešiti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar