Međutim, da li je potrebno oporezovati nezdravu hranu, ime bebe ili broj ispuštanja vode u wc šolji? Ovo su neki od čudnih poreza koji postoje širom sveta.
Porez na borovnice
Porez na borovnice je imala američka savezna država Mejn koja je poznata po borovnicama. Naime, porez u ovom delu Sjedinjenih Američkih Država je iznosio 1,50 dolara za pola kilograma divljih borovnica. Na ovaj način se sprečavala prekomerna berba ovog voća, koja bi bila štetna po ekonomiju. Ovo poresko opterećenje je bilo podeljeno između uzgajivača i prerađivača borovnica.
Nadležni u Mejnu su nedavno na jednu godinu odustali od ovog poreskog opterećenja. Kao razlog za to su naveli povećanje kamatnih stopa, radnih troškova i inflacije, za koje su napomenuli da izjedaju profitne marže. Osim toga, zabrinutost izazivaju klimatske promene, promenjivost (nestabilnost) cena i rastuća konkurencija.
Porez na robote
Porez na robote je južnokorejska odluka koja se primenjuje od 2017. godine. Njime su smanjene olakšice za ulaganje u robotiku kako bi se usporio gubitak radnih mesta, a koji je uzrokovan upravo robotizacijom privrede. Gubitak radnih mesta je štetan i po državni budžet jer se robotizacijom privrede smanjuje broj onih koji se oporezuju - za razliku od radnika, roboti ne plaćaju porez.
Porez na podrigivanje krava
Novi Zeland je kratko oporezovao podrigivanje krava, ašto je prvobitno bio predlog bivše premijerke ove države Džasinde Ardern. Cilj je bio da se smanji emisija gasova koji zagrevaju planetu, kao što je metan. Naime, poljoprivredna industrija emituje velike količine gasova sa efektom staklene bašte.
No, protivnici ovog poreza, prvenstveno poljoprivrednici, upozorili su da će za posledicu imati smanjenje broja zaposlenih, povećanje cena hrane i smanjenje prihoda od izvoza. Nedugo nakon uvođenja, ovaj porez je ukinut.
Porez na čips
Mađarska oporezuje hranu koja je štetna po zdravlje, a ovaj porez je poznat kao porez na čips. Ovim se stanovništvo podstiče da jede zdraviju hranu i da se smanji gojaznost tinejdžera. Porez na čips je uveden 2011. i iznosi četiri odsto, a odnosi se na grickalice, slatkiše, bezalkoholna pića i voćne džemove. I Meksiko ima porez na nezdravu hranu. Uveden je 2013. i iznosi osam odsto.
Porez na ime bebe
Švedska oporezuje neobična imena beba, posebno ona koja su teška za izgovor. Naime, za takva imena je potrebno platiti čak 717 evra poreza. Pojedina imena kao što su "Allah", "Ikea", "Veranda", "Metallica" i "Superman" su potpuno zabranjena, dok su prihvatljiva imena poput "Lego" i "Google". Imena treba da odobri poreska agencija pre nego što dete napuni pet godina.
I u pojedinim drugim državama postoje ograničenja kada su u pitanju imena beba. Pa tako u Japanu i Francuskoj zakonski nisu dozvoljena imena koja se smatraju sramotnim i ponižavajućim. Na Novom Zelandu je zabranjeno korišćenje bilo kakvih titula kao imena.
Porez na ispiranje wc šolje
Porez na ispiranje wc šolje je namet koji je uvela američka savezna država Merilend. To se odnosi na broj ispuštanja vode za ispiranje wc šolje, a prihodi ostvareni ovim porezom se koriste za obnovu zaliva Česapik koji je pogođen širenjem algi. Porez je uveden 2004. i u početku je iznosio 30 dolara, a 2012. se udvostručio. Alison Prost iz Fondacije "Chesapeake Bay" je 2017. izjavila da je stanje ovog zaliva sve bolje i bolje, piše Euronews.
Komentari 1
Deda Joca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar