Naučno dokazano: Rasisti su glupi

Prema jednom novom naučnom istraživanju, ljudi skloni rasizmu, predrasudama, pa i konzervativnim političkim opcijama jednostavno su u proseku - glupi.

Nema sumnje da će rezultati nove studije, koja povezuje tri vruće teme – rasizam, političku ideologiju i inteligenciju - u javnosti izazvati velike polemike i kritike. Međutim, vođa istraživanja Gordon Hodson sa Univerziteta Brok u Ontariju kaže da ova činjenica proizlazi iz analize dve opsežne studije. Prema izveštaju koje je predstavljeno u novom broju časopisa "Psychological Science", deca s nižim koeficijentom inteligencije u zrelijoj dobi češće razvijaju predrasude.

Manje inteligentni odrasli ljudi, s druge strane, gravitiraju društveno konzervativnim ideologijama koje ističu važnost hijerarhije i otpor prema promenama, što na posletku doprinosi jačanju predrasuda, tvrdi Hodson.

"Predrasude su izuzetno složene i višeznačne, pa je vrlo važno razotkriti i razumeti sve činioce koji im doprinose", objasnio je kanadski psihijatar.
Mozak i pristranost

Politikološka istraživanja izbornih rezultata već su ranije utvrdila da su predrasude svojstvenije desnom biračkom telu, a neke naučne studije našle su jasnu vezu između nižih nivoa obrazovanja i snažnijeg rasizma. Hodson je zaključio da je sledeći logičan korak pokušaj da se utvrdi postoji li povezanost između inteligencije i predrasuda.

Njegov tim je analizirao dve duge studije Britanaca – jednu koja je pratila decu rođenu u martu 1958. i drugu koja je učinila isto s decom rođenom u aprilu 1970. Sva deca prošla su testiranje inteligencije u uzrastu od 10 i 11 godina i ponovo sa 30 i 33 godine, a istovremeno su mereni i njihovi nivoi društvenog konzervativizma i rasizma. U prvoj studiji merena je verbalna i neverbalna inteligencija testovima u kojima ljudi moraju pronaći sličnosti i razlike među rečima, oblicima i simbolima.

Manje inteligentnima privlačna jaka struktura konzervativnog uređenja

U drugoj su kognitivne sposobnosti istražene na četiri načina koji su, između ostalog, uključivali zadatke kao što je crtanje oblika, definisanje reči, prisećanje brojeva i otkrivanje sličnosti među rečima. Društveni konzervativci definisani su kao ljudi koji su se slagali s izjavama kao što su na primer: "Porodični život strada kada majka radi puno radno vreme" ili "Škole treba da uče decu da poštuju autoritete".

Odnos prema drugim rasama meren je reakcijama na tvrdnje kao što je: "Nemam ništa protiv toga da radim s ljudima druge rase".

Autori studije ističu da su procenjivali samo snažno izražen rasizam jer većina ljudi, koliko god bili egalitaristi, ima određene nesvesne rasne predrasude. Rezultati su potvrdili očekivanja tima - da deca niske inteligencije u zrelosti pokazuju sklonost rasizmu. Međutim, činilac koji je objasnio vezu između ove dve varijable bio je politički. Naime, kada su istraživači u analizu uključili društveni konzervativizam, pokazalo se da je ova ideologija odgovorna za dobar deo sprege između inteligencije i pristranosti – ljudi manjih kognitivnih sposobnosti takođe su imali manje kontakta s drugim rasama.

"Ovo otkriće u sladu je s ranijim koje je pokazalo da je kontakt među različitim grupama mentalni izazov i da kognitivno iscrpljuje, kao i s rezultatima koji pokazuju da kontakti smanjuju predrasude. Moguće je da postoje kognitivna ograničenja koja ljudima otežavaju da svet vide iz perspektive neke druge grupe.

Društveno konzervativne ideologije uglavnom nude strukturu i red, pa mogu biti privlačne ljudima niže inteligencije. Na nesreću, one istovremeno često jačaju predrasude", smatra Hodson.

Međutim, kanadski naučnik ističe da bi bilo pogrešno na osnovu ovih rezultata zaključiti da su svi liberali pametni, a konzervativci glupi jer oni pokazuju proseke u velikim grupama. "Postoje mnogi primeri vrlo inteligentnih konzervativaca, kao i ne baš bistrih liberala, a takođe i konzervativaca s visokim principima kao i vrlo netolerantnih liberala", istakao je Hodson.