Tekst se temeljio na dva rada istraživača sa svetskih univerziteta na bazi podataka iz 2015, 2017. i 2023. godine.
Politikolozi godinama porede vrste ljudi koji osvajaju mesta u nacionalnim parlamentima. Smatraju da je prilično lako pratiti starost izabranih poslanika (globalni prosek je sada 51) i udeo žena (još samo 27 odsto).
Imali su malo više problema da ispitaju kako se druge osobine razlikuju među političarima u različitim zemljama. Dve grupe podataka objavljene u oktobru i novembru to ipak rešavaju. Oni pomažu naučnicima da uporede obrazovanje izabranih političara, prenosi
Klix.ba.
Prva, koju su sastavili istraživači sa šest univerziteta, prikupila je biografske podatke o blizu 20.000 parlamentaraca u 97 zemalja između 2015. i 2017. To je najsveobuhvatnije istraživanje do sada. Budući da se put u politiku ne menja mnogo čak ni kada se vlade menjaju, podaci verovatno odražavaju trenutnu stvarnost.
Studija je pokazala da je u proseku 78 odsto poslanika imalo najmanje osnovne, dodiplomske studije, a da ih je 40 odsto imalo postdiplomske. Te brojke su daleko iznad sveukupnog svetskog proseka obrazovanosti kod ljudi (koji u bogatim zemljama trenutno iznosi 35 odsto, odnosno 15 odsto u siromašnijim). Rang ispod uključuje 56 zemalja koje imaju populaciju veću od dva miliona i podatke za najmanje 90 odsto zakonodavaca.
Ukrajina je imala najveći udeo zakonodavaca sa postdiplomskim studijama; skoro četvrtina je imala doktorat kada su podaci prikupljeni. Akademske titule su dugo bile od pomoći u politici Ukrajine: svi njeni predsednici od nezavisnosti 1991, osim Volodimira Zelenskog, tvrdili su da imaju doktorske titule. Čak i mlađi i raznovrsniji parlament, izabran 2019. godine, uključivao je sličan udeo poslanika sa doktoratom.
Ostala mesta s visoko akreditovanim zakonodavcima uključuju Južnu Koreju, gde blizu jedna trećina zakonodavaca ima doktorat i SAD, gde više od dve trećine ima postdiplomske studije.
Za poređenje, Italija, Norveška i Velika Britanija imaju visok udeo poslanika sa samo srednjom školom. Ser Lindsi Hojl, na primer, postao je predsedavajući britanskog Donjeg doma, a da nije otišao na univerzitet. Luiđi di Majo i Mateo Salvini, političari protiv establišmenta u Italiji, napustili su univerzitet.
Druga studija, koju su sproveli istraživači iz Čilea, oslanjala se na uzorak od 6.000 zakonodavaca u blizu 30 zemalja 2023. godine. Ona otkriva da u Severnoj Americi i Latinskoj Americi diplomirani pravnici imaju tendenciju da čine najveće blokove u nacionalnim zakonodavnim telima.
S druge strane, Nordijci su ljudi koji su studirali društvene nauke, kao što je ekonomija.
Velika Britanija bira neobično veliki broj zakonodavaca čija najviša diploma dolazi iz umetnosti i humanističkih nauka, kao što su istorija ili klasika.
Mogu li birači na mestima gde političari imaju puno slova ispred svojih imena očekivati da njihovi lideri rade svoj posao bolje od proseka? Malo je empirijskih dokaza koji to podržavaju. Studija objavljena 2015. godine ispitivala je učinak članova američkog Kongresa tokom 20. veka. Utvrđeno je da oni sa fakultetskim diplomama ne ostaju duže na funkcijama, ne donose više zakona i ne dobijaju reizbor češće od onih bez njih.
Novija studija u Španiji pokazala je da gradonačelnici sa diplomama nisu bili ništa bolji od drugih u smanjenju nezaposlenosti, balansiranju budžeta ili privlačenju novih građana u svoje gradove. Zemlje koje pune svoje parlamente advokatima ne uživaju značajno čvršću vladavinu prava, navodi se u dokumentu. I, u celom svetu, najobrazovaniji političari gube na izborima približno istom stopom kao i kandidati koji imaju niže formalno obrazovanje.
Pa ipak, ljudima bez diplome je sve teže da upišu svoja imena na glasačke listiće. Nacionalna zakonodavna tela, barem u pogledu obrazovanja, postala su manje nalik populaciji koju bi trebalo da predstavljaju. To bi moglo imati nesrećne posledice. Tip ljudi koji stiču neuobičajeno skupo obrazovanje obično ima drugačije prioritete od "običnog" čoveka. Građani postaju manje skloni glasanju ako ne vide ljude poput sebe na glasačkim listićima. U proseku, parlamenti širom sveta postepeno postaju sve mlađi, i nešto više ženski. Ali i elitniji.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Najbolju novu srpsku reč predložila devojčica - saznajte šta je")
Komentari 2
Cocco
Ništa?
A?
Zozon
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar