VIDEO: Tajvanska društvena igra poziva igrače da zamisle kinesku invaziju

Nova društvena igra smeštena u pozadini oružanog sukoba oko Tajvana, koja poziva igrače da učestvuju u imaginarnoj kineskoj invaziji za 20 godina, trebalo bi da bude objavljena u januaru 2025.
VIDEO: Tajvanska društvena igra poziva igrače da zamisle kinesku invaziju
Foto: Screenshot (Youtube/迷走工作坊Mizo Games)
Kina je poslednjih godina pojačala vojnu aktivnost u blizini demokratskog Tajvana, uključujući okupljanje pomorskih snaga oko ostrva početkom decembra.
 
Nova igra, pod nazivom "2045", zadaje igračima da se snađu u nevoljama rata pomoću šarenih akcijskih karata i likova koji igraju uloge uključenih u operacije 10 dana pre izmišljene kineske invazije na Tajvan.
To uključuje pripadnike tajvanskih oružanih snaga, kineske agente spavače i prokineske političare koji rade na sabotiranju odbrane ostrva, kao i građane koji uzimaju oružje kako bi odbranili svoju domovinu.
 
Tajvanski proizvođač društvenih igara "Mizo Games" započeo je kraudfaunding za igru u avgustu. U roku od dva i po meseca kompanija je primila više od 120.000 američkih dolara za finansiranje projekta. 
"Nije baš mirno oko ostrva Tajvana i zapadnog Pacifika dok razgovaramo", rekao je za Rojters Čang Šao Lian, osnivač Mizo Gamesa.
 
Čang je rekao da želi da "igrači osete da žele pobedu i razmisle o tome šta će učiniti da pobede". 
 
 
Igra, koja bi takođe trebalo da se prodaje i u SAD-u i Evropi kasnije tokom godine, razvijena je u vreme kada su tajvanski zvaničnici intenzivirali pripreme za scenarije, uključujući sukob u Kini.
 
Kina tvrdi da je Tajvan njen i nikada se nije odrekla upotrebe sile kako bi ostrvo stavila pod svoju kontrolu. Tajvanski predsednik i njegova vlada snažno se protive zahtevima Kine za suverenitetom i kažu da samo ljudi na tom ostrvu mogu odlučiti o svojoj budućnosti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Б

    03.01.2025 15:40
    Наставак
    Хвала што сте објавили мој први коментар. Кинески разлози за присаједињење Тајвана су економски (значај Тајванског мореуза за кинески унутрашњи и међународни транспорт, утицај на Шангај и друге луке на источној обали Кине) и историјски: сваки напад на Кину од 19. века је почињао од Тајвана, преко Кореје, па на Пекинг, источне провинције, па даље према унутрашњости. Ако се тако гледа, Кина је угрожена, јер су америчке трупе у Ј.Кореји, а Тајван може прогласити независност. У случају да Тајван прогласи независност, Кина ће се наћи пред тешким избором: почети рат и ризиковати америчке санкције, или не учинити ништа, толерисати америчке базе на Тајвану и чекати напад САД, Јапана и других.
    1983 БДП Тајвана је био колико пола укупног БДП НР Кине (данас у Кини постоје провинције чији је БДП по становнику већи од тајванског). Денг Сијаопинг је предложио уједињење при којем би НР Кина променила име, химну, заставу. Тајван је одбио. 1992 је издата заједничка изјава да постоји само једна Кина, при чему свака страна може тврдити да су они "права" Кина. 2015 Си Ђинпинг и Ма Џинг-Јео, председник Тајвана (рекао је да је за мирно решење, јер би прва битка у рату против Кине, за Тајван била и последња), састали су се у Сингапуру. Након тога су избили протести на Тајвану и од тада су председници из ДПП, мада ДПП нема већину у Парламенту и легалним путем не могу да промене Устав. Након посете Ненси Пелоси, кинеска војска редовно изводи маневре око Тајвана.
  • Zika zivac

    03.01.2025 10:35
    Kolko para?
    Kinezi za razliku od SAD nakraju krajeva mogu da kupe Tajvan za neku x cenu. Kraj price. Sto se tice igrice sad dobijaju ideje i opcije kako vojno da intervenišu ili primene taktiku iz ukraine??? Neki ćete da poginete a neki ne ćemo.
  • Б

    02.01.2025 21:15
    Замишљање, лудом радовање
    Хаха, боље би било да покушају да замисле независни Тајван; то тек нико неће моћи. Америчке и јапанске пудлице из ДПП немају ни политичку већину, ни моралну снагу да прогласе независност. Од 1949 до 1971 могли су је прогласити било када, али то нису урадили; ко не разуме зашто, не би требао да се бави туђом културом и историјом. У јесен 1971 постало је јасно да ће НР Кина имати довољно гласова у ГС УН да заузме своје место и истисне Републику Кину (Тајван). Чанг Каи Шек, лидер Тајвана и Куоминтанг партије је одбио да прогласи независност. Тек након тога су Кисинџер и Никсон отишли у Пекинг да потпишу коминике који каже да САД прихватају да постоји само једна Кина, што и до данас тврде (мада се понашају супротно). ЦИА је формирала ДПП, чији је оснивач јавно рекао да га је срамота што се родио као Кинез, а не Јапанац. Америчке трупе су отишле 1979, неки на Тајвану их још увек очекују и верују да ће Амери гинути за Тајван. Отприлике половина америчких маринаца је са Окинаве повучена на Гуам, што показује да САД једно причају, а друго раде, као и обично.
    Милиони Тајванаца живе и раде у Кини; упознао сам неке од њих. Сви најбогатији Тајванци су се обогатили и још се богате радећи са Кином. Кина је дала Тајвану такве трговинске повластице да је укупан суфицит који Тајван има с Кином већи од дефицита који има са свим другим земљама, укључујући САД. Огромна већина становника Тајвана је за статус кво.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Zabava - Zanimljivosti