Zanimljive činjenice o ljudskom telu

1. Svaki dodatni kilogram telesne težine prisiljava telo da formira oko 20 km novih krvnih sudova. Kada to znamo, nije teško razumeti vezu između gojaznosti i srčanih oboljenja. Najveći deo ovih krvnih sudova predstavljaju sićušni kapilari, ali tu su i male vene i arterije.

Dobra vest je da stvar funkcioniše i u obrnutom pravcu: ako izgubite kilogram telesne težine, vaše telo će blokirati i apsorbovati krvne sudove koji mu više nisu potrebni.

2. U svakom trenutku verovatno dišete samo kroz jednu nozdrvu. Ovo važi za 85 odsto ljudi. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se nozdrve automatski smenjuju na svaka četiri sata, otprilike.

Disanje kroz različite nozdrve ima različito dejstvo na telo. Desna nozdrva, recimo, povećava nivo glukoze u krvi i čini da koristimo više kiseonika, a takođe i stimuliše levu (logičku) stranu našeg mozga, dok disanje kroz levu nozdrvu stimuliše desnu (kreativnu) stranu mozga, što može i namerno da se iskoristi, ukoliko nam je potrebno.

3. Zdravo je jesti sline?!

Nosna sluz, poznatija kao sline, filtrira zagađivače iz vazduha, pa se dugo smatralo da je nije zdravo jesti. Ali, najnovije studije pokazuju da to zapravo jača imunološki sistem time što u organizam uvodi male količine ovih zagađivača i obučava telo da ih prepoznaje i da se protiv njih bori.

Većina odraslih ljudi takvu aktivnost smatra odvratnom, ali svi to nesvesno već radimo jer se dobar deo nakupljene nosne sluzi automatski usmerava unazad, u grlo, odakle je gutamo.

4. Žene vide više boja nego muškarci

Polovina žena ima četiri tipa receptopra za boje, ili iodiopsina, umesto uobičajena tri, koliko imaju ostale žene i muškarci. Kada gledaju dugu, ljudi sa tri receptora vide 7 duginih boja, a oni sa 4 oko 10.

Razlog je taj što se receptori za crvenu i zelenu boju nalaze na hromozomu X (ima ga samo ženski pol), a oni za plavu na Y. Ako su receptori za crvenu i zelenu boju malo pomereni, to omogućava viđenje većeg dijapazona boja, a kod malog broja žena javlja se čak i peti receptor za boje. Sa druge strane, slepilo za boje (daltonizam) mnogo je češće kod muškaraca.

5. Postoji razlog zbog kog zaboravljamo zašto smo ušli u prostoriju

Svima nam se ponakad desilo da ušavši u prostoriju zaboravimo zašto smo tu uopšte došli; a svi smo, verovatno, primetili i da toga često ponovo možemo da se setimo ako izađemo na ista vrata.

Francuski istraživači su ustanovili da ispitanici zadati lak zadatak tri puta češće zaboravljaju ako su pre njegovog izvršenja prošli kroz vrata neke prostorije nego ako nisu, a razlog, kako su zaključili, leži u tome što naš mozak vrata doživljava kao "granicu događaja" i smatra da su odluke donesene u nekoj prostoriji "pohranjene" u njoj kada je napustimo. Zbog toga ponovo možemo da ih se setimo ako se u tu prostoriju vratimo.

6. Rana posuta šećerom lakše zarasta

Znate za izreku o dosipanju soli na ranu? Sa šećerom je druga priča. Afrički iscelitelji već generacijama na rane stavljaju zdrobljenu šećernu trsku: bolničar Mzers Mirandu, koji je odrastao posmatrajući oca kako to radi, bio je zapanjen kada je video da na zapadu ne postoji ta praksa.

Sproveo je studiju na većem broju pacijenata sa teškim povredama, čirevima i amputacijama, i ustanovio da šećer ublažava bol i ubija bakterije koje mogu da uspore zarastanje rana. Šećer je higroskopan, što znači da prirodno upija vodu koja je bakterijama neophodna za opstanak, a i mnogo je jeftiniji od modernih antibiotika.

Zbog toga, sledeći put kad se posečete pospite ranu šećerom pre nego što stavite hanzaplast.

7. Uoči povraćanja luči se više pljuvačke

U pitanju je automatski telesni refleks, koji ima za cilj da zaštiti grlo, usta i zube. Želudačna kiselina je vrlo jaka, toliko da bi bez zaštitnog zida želuca mogla u njemu da progrize rupu.

Grlo i usta, međutim, nemaju ovu zaštitnu oblogu, pa zato pljuvačka pomaže da se kiselina razblaži i ispere, a u izvesnoj meri je čak i neutrališe.

8. Usamljenost pričinjava fizički bol

U eksperimentu u kom je mozak ispitanika skeniran tokom kompjuterske igrice koja je imala za cilj da kod njih izazove osećaj isključenosti i odbačensoti, istraživači sa Univerziteta Kalifornija ustanovili su da se osećanje usamljenosti zapravo obrađuje u prednjem singularnom korteksu, istom delu mozga kao i fizički bol.

To ujedno objašnjava i zbog čega je čovekova želja da se uklopi u grupu i ima društvo toliko jaka, a naučnici se nadaju da će moći da posluži i u lečenju nekih oblika depresije.

9. U našim crevima se nalazi drugi mozak. Pa, bar na neki način. Od ezofagusa do anusa, u crevima se nalazi oko 100 miliona neurona, više nego u kičmenom stubu, i to je u nauci poznato kao unutrašnji nervni sistem. Ovaj "drugi mozak" nije sposoban za svesno mišljenje i uglavnom je zadužen za varenje hrane, ali to nije sve.

Ako ste nekad osetili "leptiriće u stomaku", ili ste lošu vest doživeli "kao udarac u stomak", to je izazvao upravo ovaj nervni sistem. On igra određenu ulogu i u nastanku našeg opšteg raspoloženja, zbog čega neke vrste hrane mogu da nam promene raspoloženje, dok loša osećanja i situacije često čine da izgubimo apetit.

10. Ljudi su jedini sisari koji ne mogu istovremeno da gutaju i dišu. Svi ostali sisari, i mnoge druge životinje koje nisu sisari, mogu da dišu dok jedu: To su u stanju i ljudske bebe, što im omogućava da dišu dok sisaju.

Ovu sposobnost gubimo oko 9. meseca, kada nam se glasne žice tokom razvoja spuštaju. Kod ljudske dece i odraslih glasne žice leže nauobičajeno nisko u poređenju sa ostalim životinjama.

To im omogućava mnogo bolji zvuk i reznonantnost, zbog čega smo u stanju da proizvedemo širi dijapazon glasova, od kojih se sastoji naš govor.