Suludi eksperimenti koje je neko čak i finansirao

Donosimo vam neka od najblesavijih naučnih ispitivanja za koja su ljudi čak i platili.

6. Pacovi na kokainu i džez

Istraživači na "Albany Medical Collegeu" smestili su grupu pacova u eksperimentalnu ozvučenu sobu i puštali im jednu od najpoznatijih pesama Majlsa Dejvisa "Four". Pesma se neprekidno vrtela 90 minuta, nakon čega su pacovima pustili Betovenovu "Za Elizu".

Kada su isključili muziku, otkrili su da pacovima mnogo više odgovara tišina, ali da ako bi morali da biraju, izabrali bi "Za Elizu". Nakon toga, naučnici su odlučili da u eksperiment uključe i kokain.

Pacovima je kokain neprekidno ubrizgavan sedam dana, nakon čega im nikako nije bilo dosta Majlsa Dejvisa.

5. Kokoške ne vole ružne ljude

Stefano Girlanda sa Zoološkog instituta na Univerzitetu u Stokholmu pokušao je da obori hipotezu o kvalitetu partnera, a koja tvrdi da je fizička privlačnost ka drugima genetski nasledna, a ne naučena.

Zvuči kao pravi naučni rad, međutim Girlanda je odlučio da svoju tezu dokaže tako što će sakupiti nekoliko kokoški i pokazivati im fotografije ljudi, kako bi video koje će odabrati.

Girlanda je uzeo 35 fotografija žena i isto toliko muškaraca i digitalno ih sredio kako bi dobio prosečna lica žena i muškaraca. Nakon što su petlovi odabrali žene, a kokoške muškarca, Girlanda je spremio još sedam fotografija, mešajući prosečne ženske i muške mere, a zatim ih pokazao pticama.

Ista lica trebalo je da oceni i grupa studenata na skali od 0 do 10, a preference studenata u 98 odsto slučajeva su odgovarale preferencama kokoši.

4. Providne životinje

Japanski istraživači sa Univerziteta u Mieu i Nagoji proveli su dve godine razvijajući zlatnu ribicu potpuno providne kože. Ribe su potpuno zdrave i mogu da dožive i do 20 godina.

Nakon toga, naučnici su stvorili i providnu žabu - i to greškom. Pomoću vezivanja fluorescentog proteina za određene gene, pokušali su da stvore svetleću žabu. Međutim, kada su se odrasle svetleće žabe parile, stvorile su providno potomstvo.

3. Merenje erekcije majmunima

Istraživači Nacionalnog instituta mentalnog zdravlja i Centra za istraživanje primata Medison sa Univerziteta u Viskonsinu zatvorili su četiri marmoset majmuna u kavez. Dva majmuna su imala bogato seksualno iskustvo, dok druga dvojica nisu imali nikakvo. Istraživači su želeli da utvrde da li će uspeti da mirisima podstaknu majmune na masturbaciju.

U početku su ih izlagali po 15 minuta dnevno limunom natopljenim drvenim diskovima, a onda dovodili majmunicu kako bi im izazvali erekciju. Nakon devet dana posmatranja, istraživači su prestali da dovode ženke u kaveze. Nije više ni bilo potrebe, eksperiment je bio uspešan. Majmuni su imali erekciju svaki put kad bi nanjušili limun.

2. Šta se desi kada se pijavice napiju

Naučnici sa norveškog Univerziteta u Bergenu verovali su da mogu da povećaju količinu usisavanja krvi kod pijavica tako što bi ih pre toga potapali u pivo.

Neke pijavice su potopljene u pivo, neke su premazali belim lukom, dok je ostatak potopljen u kiselu pavlaku. Nakon toga je svaki istraživač stavio po jednu od pijavica na svoju ruku.

Pijanim pijavicama se količina usisane krvi, naravno, nije povećala. Zapravo, nisu čak mogle ni da se zadrže na ruci, već su se samo ljuljale napred-nazad. Začudo, pijavice potopljene u kiselu pavlaku povećale su svoje sposobnosti, ali tek nakon što su uklonjene s ruke. One premazane belim lukom su jednostavno uginule.

1. Brzina pingvinskog izmeta

Nemački i mađarski istraživači, Viktor Beno Mejer-Roščov i Žozef Gal, otišli su čak na Antarktik kako bi bolje shvatili kako ptice koje ne lete vrše nuždu, a da ne usmrde svoja gnezda.

Svoja otkrića objavili su u biološkom listu pod naslovom "Calculations on Avian Defecation", uz šta su priložili i impresivan broj algoritama, jednačina i grafikona kako bi ilustrovali "komplikovane nijanse pingvinskog olakšavanja".

Beno i Gal su bili zaista temeljni. Izračunali su udaljenost koju pingvinski izmet treba da pređe dok ne udari od tlo. Dokumentovali su visinu i oblik bezbrojnih pingvinskih zadnjica, a čak su koristili i Hagen-Poiseuilleovu jednačinu za dinamički pritisak kako bi odredili silu potrebnu da se izmet "ispali" što dalje.